Свечано у Донбасу, дан други: Данас је Дан Лугањске Народне Републике

Јуче је у Доњецку био такође свечани дан, славила се осма по реду годишњица ДНР, која је проглашена 7. априла 2014. године, али формално правно озваничена резултатима референдума одржаног 11.05. исте године. У Лугањску је референдум одржан један дан касније, али са истим резултатом.

четвртак, 12 маја, 2022 / 09:34

Прослава у Доњецку је била унеколико скромна, јер по ријечима предсједника Дениса Пушилина, нијесу у могућности да је прославе онако као што су то радили претходних година, јер оно на шта су тренутно усмјерени је искључиво побједа, рекао је наш Дани(ј)ел Симић, гостујући у Јутарњем програму РТРС.

-Да то није без разлога, говори и то да је насеље Текстилчик, о којем су гледаоци РТРС могли чути прекјуче у мојој репортажи, јуче је од пројектила са касетним пуњењем у истом том насељу погинуо је један становник, а петоро њих је задобило повреде различите тежине.

Проглашен је трг Нурмагомеда Гаџимагомедова, командира чете десантних снага Кавкаског јуришног пука Ваздушно-десантних снага Руске Армије, који је први проглашен херојем Русије у вријеме ове војне операције. Осим предсједника Пушилина, свечаности је присуствовао и Нурмагомедов отац Енгелс. Он је иначе поријеком из Дагестана, али није Дагестанац, већ је припадник народа који се назива Лакци. То додатно показује да је идеологија која погони ДНР и Русију у овој операцији лишена сировог национализма, какав је владао у нашем рату деведесетих година, него се ради о једној истинској мултиетничкој платформи коју обједињује руски језик као средство споразумијевања. Управо у том Дагестану има најмање 17 нација, које се међусобно не могу споразумјевати на свом језику, те као општи језик користе руски.

Слична ситуација је и у Донбасу, гдје има Грка, Јермена, Азарбејџанаца, и многих других народа, а у прошлости је било и Срба.

Антируска атмосфера получује и рушење антифашистичких традиција, не само у Украјини. Јуче смо имали прилику да видимо призоре из Риге, што је главни град Летоније као што је позната код нас, гдје су власти забраниле чак и прилазак споменику ослободиоцима од Нијемаца, али су људи ипак дошли и поставили море цвјетова, те је било заиста нестварно гледати да власти то цвијеће уклањају багером у камион који ће их одвести на депонију. По попису из 2011 године у Летонији је живјело 26,90 одсто Руса, односно нешто преко пола милиона људи, тачније 556.000.

Слична ситуација је и у сусједним Литванији и Естонији, који очигледно Дан побједе над фашизмом не доживљавају исто, те настоје да се та традиција омаловажи и избаци са досадашњег мјеста у култури сјећања тих земаља.

Херсон ће бити дио Руске Федерације и то без икаквог референдума, него само захтјевом који ће цивилно-војна администрација области послати предсједнику Русије, рекао је замјеник привремених органа управе Кирил Стремоусов, закључио је Симић