Све више сиромаших породица

Број сиромашне дјеце у Републици Српској и БиХ у сталном је порасту – показују подаци о повећаном броју корисника на додатак за дјецу. Показатељи о сиромаштву дјеце констатантно иду према "горе" за три до четири одсто. Све је више сиромашних породица, а посебно породица са дјецом – двоје и више њих. "Повећање броја сиромашне дјеце […]

петак, новембар 18, 2011 / 11:29

Број сиромашне дјеце у Републици Српској и БиХ у сталном је порасту – показују подаци о повећаном броју корисника на додатак за дјецу.

Показатељи о сиромаштву дјеце констатантно иду према "горе" за три до четири одсто. Све је више сиромашних породица, а посебно породица са дјецом – двоје и више њих.

"Повећање броја сиромашне дјеце расте из године у годину што потврђује база података Фонда дјечје заштите Српске, који настоји свим расположивим средствима да на дјецу и њихове потребе усмјери средства којим располажу, али то су недовољна средства", каже за Срну Јованка Вуковић, предсједник Савјета за дјецу Српске.

Она упозорава на стални тренд повећања броја корисника додатка на дјецу и наводи да је у септембру 2011. било 38 000 дјеце – корисника, односно, више од 27 000 породица који имају право на тај додатак.

"То је запањујући и алармантан број због којег би цијела друштвена заједница морала изнаћи средства за ове потребе и још снажније се позабавити овим проблемом", упозорава Вуковићева.

Она је, поводом Међународног дана дјетета који се обиљежава 21. новембра, истакла да је сиромаштво само по себи тешко, а посебно када се дјеца као вулнаребилна категорија, најосјетљивија у сваком сегменту, ставе у ову причу.

"У друштву гдје је све више појединаца, породица или друштвених група које су лимитиране не само материјално него и у погледу доступности услугама – култрним, здравственим и образовним – толико да им онемогућавају нормалан живот, јасно је да је ријеч о сиромаштву", истиче Вуковићева.

Недостатак средстава, недоступно лијечење и образовање, с једне стране, представљају објективан и огроман проблем , а с друге стране све то изазива губљење самопоштовања и достојанства личности и код дјеце.

"Међу 680 000 сиромашних у БиХ значајан проценат заузимају дјеца – имамо различите процјене колико је сиромашне дјеце до 15 или до 18 година. Битно је указати на чињеницу да их има и то много", рекла је Вуковићева.

Она је навела процјену да у Српској око 20 одсто људи живи испод релативне линије сиромаштва,а међу њима је значајан број сиромашне дјеце.

Истраживања на нивоу БиХ о најугроженијим и најризичнијим категоријама подложним сиромаштву показују да су то породице са дјецом – двоје или више њих.

"Зашто је то тако? Па само подизање дјеце је додатно оптерећење породици и отуда извјесна стимулација за породице са дјецом јер свако подизање дјетета значи нова средства. Методологијом еквивалентне љествице нпр. у Италији за свако дијете треба још 21 одсто средстава , а у Србији 40 одсто", рекла је она.

Наше друштво оптерећено је посљедицама грађанског рата, транзицијом, корупцијом и то су додатни оптерећујући и отежавајући елементи за породице са дјецом.

Вуковићева истиче да у Српској, нажалост, постојећи облици подршке породицама са дјецом имају наглашен социјално-заштитни карактер, а изостаје развојни, "управо због недостајућих средстава тако да се и иде на задовољавање минимума социјалне сигурности".

Савјет за дјецу Републике Српске ових дана приводи крају први четворогодишњи мандат и до краја године биће формиран нови сазив.

"Прилика је да се повуче црта колико смо урадили и колико смо као савјетодавно тијело Владе Српске успјели да потпомгнемо бољем положају дјеце у Српској или да бар актуелизујемо неке проблеме које, наравно, нисмо имали амбицију да као савјет разрјешимо него да их иницирамо и Влади дамо своје препоруке и закључке шта би то требало да се уради", рекла је Вуковићева.

Она је подсјетила да је Савјет за дјецу трасирао пут активностима једног савјетодавног тијела које по први пут функционише у Српској.

"Морам да кажем да је то био велики изазов за све нас у Савјету – истакнуте професионалци из различитих области живота, хуманисте и људе који су се посветили овом проблему крајње искрено, волонтерски и са великом љубављу за дјецу јер то другачије не би ни могло. Оно што је значајно јесте да на нивоу БиХ не функционише Вијеће за дјецу од 2006, а нема га ни у Федерацији БиХ.

Искуство у окружењу у Србији и у Хрватској, са чијим сајвејтима имамо добру сарадњу, умногоме нам је помогло али смо у Српској и Федерацији БиХ ипак били пионири у овом послу", рекла је Вуковићева.

Она је посебно навела пројекат Социјализације дјеце Републике Српске, који траје већ десет година и по којем дјеца, посебно из сиромашних породица, њих 80 одсто, иде на море.

"Од 2009. године функционише и Омдусман за дјецу Српске са којима тјесно сарађујемо, упућени смо једни на друге. Ми савјетодавно дјелујемо а они у домену својих игеренција, овлаштењима да законски реагују", рекла је Јованка Вуковић у интервјуу Срни и нагласила да ове иснтитуције – све до једне – раде у циљу подизања квалитета живота дјеце Српске.



Оставите одговор