Све очигледнији повратак Драхме у грчку привреду

Банке се припремају за пословање грчком националном валутом коју неке нису ни избрисале из система откако је прије више од деценије Грчка прихватила евро. Банке су проучиле неколико опција како би се заштитиле и пред њима је низ неодговорених питања, преноси Ројтерс. Најмањи проблем биће штампање новчаница и ковање драхми, јер Грчка национална банка има […]

недеља, мај 13, 2012 / 09:15

Банке се припремају за пословање грчком националном валутом коју неке нису ни избрисале из система откако је прије више од деценије Грчка прихватила евро.

Банке су проучиле неколико опција како би се заштитиле и пред њима је низ неодговорених питања, преноси Ројтерс.

Најмањи проблем биће штампање новчаница и ковање драхми, јер Грчка национална банка има сопствену штампарију и ковницу новца. Међутим, повратак на драхму донио би низ техничких тешкоћа, оцјењују стручњаци.

Планирање повратка на драхму банке разматрају од 2009. године, кад је избила финансијска криза у Грчкој, објашњава Хартмут Гросман из савјетодавне компаније ИЦС Риск Адвисорс, која ради за банке на Вол стриту.

"Многе компаније, не само у Европи, него и ове овдје, одавно то разматрају, јер излазак Грчке из еврозоне није нова идеја", каже Гросман.

Грци већином желе остати у еврозони, али ипак су многи на недјељним изборима повјерење дали странкама које се противе строгим мјерама штедње на које се Грчка обавезала у замјену за наставак добијања зајма.

Док страначки прваци врло мукотрпно покушавају саставити владу, све се гласније говори о новим изборима те изгону Грчке из еврозоне.

Међутим, грчки излазак из еврозоне створио би низ законских и практичних проблема банкама. Велик проблем банкама еврозоне била би готовина коју би морале имати за појединце или компаније који послују са Грчком.

Проблем би био коју курсну стопу примјенити, а то би зависило од закона које би донијела Атина за трговину драхми.

Ако Грчка, на примјер, наметне курсну стопу један евро за једну нову драхму, то би могло донијети велике губитке страним банкама јер се такав курс не би одржао на тржиштима. Драхма би брзо губила на вриједности због тешког стања грчкога привреде, што би свим зајмодавцима узроковало проблеме око тога вратити свој новац.



Оставите одговор