Сваке године 40.000 Срба мање
Када је у новогодишњој ноћи премијер Србије Дачић обишао највеће породилиште у земљи, поклонио је у своје лично име златник првој беби рођеној у новој години, и притом је поручио јавности да је за Владу Србије главни приоритет политика повећања наталитета. Међутим, иако на први поглед ова и друге изјаве дјелују као израз истинске бриге […]
Када је у новогодишњој ноћи премијер Србије Дачић обишао највеће породилиште у земљи, поклонио је у своје лично име златник првој беби рођеној у новој години, и притом је поручио јавности да је за Владу Србије главни приоритет политика повећања наталитета.
Међутим, иако на први поглед ова и друге изјаве дјелују као израз истинске бриге и врхунске одговорности, ипак за познаваоце демографске проблематике то звучи прилично неувјерљиво, а у понечему и сасвим непримјерено. Ево о чему се ради.
Одмах затим на отварању манифестације у центру Београда под називом „Улица отвореног срца куца за бебе“, премијер је казао да је национални задатак број један да у Србији буде више дјеце, јер ће иначе Србија да одумре. Нагласио је да се у Србији годишње роди 70.000 беба, а умре 110.000 људи, што значи да нас је сваке године за 40.000 мање. Уз то је напоменуо и да држава, да би било више дјеце, мора да подстиче разним мерама, тако што ће поред осталог, да врати дјечији додатак и да укине дажбине на опрему и храну за бебе.
И ово на први поглед изгледа као изјава на свом месту, којој се нема шта додати. Али ипак, да би се остварио суштински преокрет на том пољу, није довољно најавити мање финансијске олакшице будућим родитељима, већ су потребне много обухватније, системске државне мјере. Другим речима, за стварно повећање наталитета није довољно једном годишње одржати хуманитарну акцију са учешћем жонглера, акробата и мађионичара, као што је то овде био случај, него се држава у пуној мјери и у дужем временском периоду мора усредсредити на проблем малог рађања у Србији.
Подсјетимо на примјер, какве су вишегодишње мере морале бити предузете у Руској Федерацији да би се земља коначно довела из стања великог негативног прираштаја у стање стабилног позитивног раста броја становника. Наиме, у Русији приликом рођења другог, трећег или сваког сљедећег дјетета, руска држава поклања тим породицама такозвани мајчински капитал у износу од 10.000 евра. Тај новац може бити потрошен за образовање дјетета, за поправљање животних услова или за куповину радног стажа у пензионом фонду, а до сада је мајчински капитал добило око 4 милиона породица. Осим тога, руске породице приликом рођења трећег дјетета бесплатно добијају и грађевински плац за изградњу куће. И то није све, јер из државног буџета се годишње финансира преко 10.000 операција вантјелесне оплодње, а широм Русије су отворена и 22 нова перинатална центра у којима се новорођеној деци пружа најсавременија медецинска помоћ. И само са таквим одлучним државним мјерама је био могућ демографски опоравак земље са проблемом изузетно ниске стопе рађања.
Но, вратимо се још за тренутак на новогодишњу ноћ у Србији, када су се у породилиштима широм земље могле видјети сцене, када су представници локалних власти пред телевизијским камерама поклањали прворођеним бебама одређене новчане износе из градских буџета. Тако смо могли видјети да су у Београду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду и другим градовима, првим бебама свечано уручене коверте са новцем. Ово би свакако био лијеп гест када би све бебе без разлике добијале финансијску и материјалну подршку, а не само једна која се прва родила. И то не само првог дана у години, него током свих 365 дана у години.
А на овај начин, стиче се утисак као да српске бебе учествују у некаквој великој томболи или извлачењу лота, где само једна беба, и то она која је имала највише среће да се прва роди у новој години, добија главну награду пред телевизијским камерама, које сликају малог срећног добитника.
Дакле, за суштинско повећање наталитета у Србији која је пред биолошким изумирањем – потребно је много више државног напора и истинске жеље за промјеном, него што смо то чули и видели током протеклих новогодишњих празника.
Популациона политика је дуг и мукотрпан процес, није нешто што се може остварити преко ноћи. А ови наши политичари у току свог мандата желе да што боље обезбиједе своје Бијеле пчеле. Као да није битно ком ће национу припадати њихови потомци, нека их, нека имају, само у будућности неће бити Срби, него ко зна ко и гдје. Можда Амери, широкогруди Европејци уских схватања. Већ је тренд да студирају у иностранству, савјет, нека одмах почну узимати и туђа држављанства. Ми одумиремо.
Када би се било која влада одлучила да стане у крај негативном природном прираштају тај процес би трајао најмање деценију, да би се осјетили мали помаци. Управо зато, политичарима се и не ради нешто за шта треба вријеме, труд, а резултати су у почетку невидљиви. Кратак је мандат, треба га искористити да се напуне џепови. Не дај Боже да се неко упусти у рјешевање овог проблема. Могло би се десити да резултати дођу када та власт (политичар)више не буде у седлу. Онда би неко други накупио кајмак који су претходници вриједно скупљали. Зато је боље градити сеоске путеве, поклањати по 50км, правити зборове и вашаре, частити роштиљем и јефтином цугом. То народ осјети, даје глас. Пун стомак, рурални асфалтирани пут, тешко пијанство, сви срећни и задовољни. Сутра, тешки мамурлук, главобоља, празни стомаци, пусти путеви, и тако сљедеће четири године, до сљедећег кркања. Шта си посијао то и пожањи. Ако је лоша жетва, пробај са другим сјеменом, овдје није правило.
Ко би се још бавио тако досадном темом као што је одумирање сопствене нације. Од пописа 2002, па до пописа 2012. године у Србији нас је нестало 370 000. Нестао је један Нови Сад. Нема везе, удри бригу на весеље. Ми се овдје бар не можемо ни пописивати, лакше нам је одумирати. Одумиримо достојанствено, са ћевапом и пивом у руци на предизборном скупу.
Ова кретенска власт процјењује да је свако новорођенче удар на буџет РС, тако да би најазадовољнији били кад би се престала рађати дјеца уопште, да се буџет стабилизује!
Да ли се ја варам или је била вест, да је „још један“ поклањао златнике. Мислим у Н Граду.
Ако је истина, поручујем мајци да га (златник)одмах баци у хладну Уну, да не малерише дете које још није ни закорачило у живот.:-o:-o:(
sorab,
Odlično rečeno, svaka čast.
Ova Vlast ubija narod i za to vrijeem se želi maskirati nekakvom popupacionom politikom. Najpre unište privredu, pa odnda daju podsticaj za zapošljavanje. Unište porodice i pobiju stotine hiljada ljudi koji pomru prijevremenom smrću zbog siromaštva i nezaposlenosti. A onda daju neke dječje dodatke. Hulja jedna. Hitler je ubijao druge narode i države i od njih otimao resurse, naša vlast ubija svoj narod i od njega otima resurse i daje stranim investitorima.
Званично сам тражио да се ове године у Буџет града Бање Луке уврсти ставка за финансирање пројекта „Бања Лука – град беба“ у износу од 4 милиона КМ. Одговор нећу ни добити, а наравно да приједлог није усвојен.
Усмено ми је од појединих представника власти речено да нема шансе, да је Буџет „натегнут“, да нема нимало резерве. Међутим, иста је прича била и када је Буџет износио 180 милиона КМ, а кад се не могне извршити пројектовани Буџет, ребаланс ће показати да итекако има резерве, само да нема воље и да ово питање није приоритет.
Лијепо је да се у новогодишњој ноћи посвети пажња овом питању, али један златник за једно дијете не значи ништа. Треба испитати да ли се дукат купује новцем грађана или је дародавац одлучио да одријеши властиту кесу. Лако је бити хуман кад се сиротињи отме много више од трећине.
Potrebno je donijeti zakon po kojem se optšine ne smiju zaduživati za plate administracije i infrastrukturu.
Mora se nađu zdrave snage u društvu koje će reći državi „Stop zaduživanju“, privreda smije da se zadužuje. Dalje zaduživanje kod MMF-a se proglašava krivičnim djelom.
Vlada ne smije da se zadužuje. Onda bi se vlada okrenula privredi i razvoju. Ovako sve dok mogu da se zadužuju, dok ima obveznica, spoljnotrgovinskog deficita, vlada će samo da misli o zaduživanju i potrošnji. Privredda uništena radnici sve više ostaju bez posla, preduzeća propadaju, i svega ima i penzija i plata adminstracije i drugih budžetara. A niko ne kaže da to nije iz proizvodnje i na realnim osnovama. I naradno da imamo biološko izumiranje naroda.
U Grčkoj je to trajalo 15 godina, i onda je nastupio totalni kolaps. Sada se traži da se proispita odgovornosti poslanika u skupštini koji su odobravali toliko zaduživanje od 300 milijardni.
Pogledajete šta rade loklane vlasti, Evo uzmimo naprimer staru SDSovski vlasti u Bijeljini, Ugljeviku i toj regiji.
Pa to je stašno, pokrali su desetine miliona ova dva načelnika, ista situaacije je sa kompletnom ovom regijom.
Gradi se asfaltni put. Opštian naruči projekat, i opština odredi koliko će projektant napisati u projekatu da je cijena asfaltiranja. Zatim dolazi načelnik opštine sa svojom firmom i kaže asfaltiranje se prikazuje da košta dva ili tri pita više (U tim granicama se kreće) ti ćeš to uraditi dva ili tri puta manje, od projektom predviđenog, narod iz sela je skupio pola ili trećinu para. Jadni osiromašeni i nezaposleni narod skupi te pare. Opština uzme pare od naroda. Naruči izvođača radova svoju firmu.
Opština podigne kredit za izgradnju infrastrukute.
Načelinik u 4 oka dogovara sa izvođačom radova.
I sa njim se dogovori da se asfalt najlošijeg kvaliteta uradi za 30-50% od pune cijene koja će biti prikazana u fakturu. Načelnik opštine uzima 50-70% para od iznosa prikazanog u fakturi. Načečnik sa 10 posto svog profita časti svojo firmu izvođača radova. I tako mi dobišmo nesmjenjive načelnike, koji sa tim slinim pokradenim milionima mogu da nakupuju sebi glasova za izbore, koji imaju nekretnine po Njemačkoj i drugim zapadnim zemljama. Toliko o načelnicima dobrotvovorima naroda koji grade infrastrukturu po opštinama.
90% nijemaca nezan ko im je predsjednik opštine, niti ko su im ministri itd. Što bi im to trebalo?