Сутра обиљежавање 68. годишњице од ослобађања Београда

Београд ће сутра обиљежити 68. годишњицу окончања окупације у Другом свијетском рату полагањем вјенаца и пригодним скуповима, што је, са изузетком Загреба, уобичајена пракса у свим главним градовима некадашњих југословенских република Учесници борби за ослобођење престонице у Другом свијетском рату, њихови потомци и поштоваоци, као и представници града, сутра ће полагањем вјенаца и пригодним скуповима […]

петак, октобар 19, 2012 / 16:45

Београд ће сутра обиљежити 68. годишњицу окончања окупације у Другом свијетском рату полагањем вјенаца и пригодним скуповима, што је, са изузетком Загреба, уобичајена пракса у свим главним градовима некадашњих југословенских република

Учесници борби за ослобођење престонице у Другом свијетском рату, њихови потомци и поштоваоци, као и представници града, сутра ће полагањем вјенаца и пригодним скуповима обиљежити 68 година од завршетка окупације Београда.

– Представници града посјетиће Гробље „Ослободиоцима Београда” и Споменик совјетским ратним ветеранима на Авали. Угостићемо и делегацију Субнора – најављује Зоран Алимпић, замјеник предсједника Скупштине града.

У градској управи наводе да се програм неће битније разликовати од прошлогодишњег, и да је пракса да се 20. октобар значајније обиљежава када су јубиларне годишњице.

Попут Београда, већина престоница некадашњих југословенских република поштује датум свог ослобођења у Другом свијетском рату, али га обиљежава углавном протоколарно.

Више од четири деценије, 13. новембар, дан ослобођења Скопља, у главном граду Македоније обиљежаван је помпезно. До 2006. до када је на власти био Социјалдемократски савез, предсједник и премијер полагали су вјенце на Споменик ослободиоцима Скопља. У последњих шест година, кажу житељи овог града, дан ослобођења све се више претвара у узгредну манифестацију.

Престоница која је задржала награду у част побједе у рату са нацистима је Подгорица, из које су окупатори протјерани 19. децембра 1944.

– Сваке године делегације града и Субнора полажу вјенце на Споменику партизану борцу на Горици, а одржава се и свечана сједница скупштине Подгорице. Некада се славило далеко више, организоване су представе, ликовне колоније, окупљања у библиотеци – објашњава дописник „Политике” из престонице Црне Горе, Новица Ђурић.

Након Подгорице, 6. априла 1945. ослобођено је Сарајево, гдје се овај датум и данас назива Даном града. Без обзира на то, истиче Душанка Станишић, дописница „Политике”, данас ова прослава не личи много на свечаности из доба СФРЈ.

– У прослави учествују само представници Федерације БиХ. Ипак, и даље се додељује Шестоаприлска награда, а званичне делегације града и учесника борби у Другом светском рату полажу венце код Споменика Вјечне ватре – наводи Душанка Станишић.

У Загребу, у који је Народнослободилачка војска стигла 8. маја 1945, од 1991. нема никаквих званичних прослава. Чак је промјењено и име улице која је подсјећала на тај датум. Ипак, послије више од двије деценије, минулог маја било је неколико акција цивилних удружења, предвођених Иницијативом „Уједињени против фашизма”. На главном загребачком тргу и у оближњем парку Зрињевац, на дан ослобођења града, читане су пјесме Бертолда Брехта и Хуана Руиза.

У Љубљани, 9. мај данас обиљежавају званичници, али и грађани. Будући да се дан ослобођења града „поклапа” са Даном побједе над фашизмом и Даном Европе, ове године се на централној церемонији на Конгресном тргу у организацији власти словеначке престонице и ЕУ, окупило више хиљада људи.



Оставите одговор