dysko

Сутра ћемо

Прича једна особа запослена у јавној институцији задуженој за културу како је једном на неки упит, послат путем мејла, одговорила одмах. Пише: Жељко Свитлица Убрзо је стигао још један мејл у којем је писало да је "то прво позитивно искуство у комуникацији са институцијама у РС", и да је то први пут да одговор на […]

петак, 9 септембра, 2011 / 16:22

Прича једна особа запослена у јавној институцији задуженој за културу како је једном на неки упит, послат путем мејла, одговорила одмах.

Пише: Жељко Свитлица

Убрзо је стигао још један мејл у којем је писало да је "то прво позитивно искуство у комуникацији са институцијама у РС", и да је то први пут да одговор на неко питање, а пословна и културна сарадња је у питању, стигне одмах и на вријеме.

Ово је сигурно претјеранa тврдња, али у њој свакако има истине. Jeр ми ништа не радимо на вријеме и мајстори смо у вјештини одгађања, сестри лијености. Само када би свако, тачно на вријеме, радио оно што треба да уради, грабили би огромним корацима напријед у скоро свим областима која зависе од нашег дјеловања.

Дакле, не морамо запети као Јапанци, да укинемо себи провидан дан, а камо ли, не дај драги Боже празнике и нерадне дане – то уопште није потребно. Потребно је само да свако – власници фирми и компанија, менаџери, радници, банке, државни службеници, политичари, посланици, министри, поштари, конобари, новинари – сви ураде на вријеме оно што требају и пола посла ка изградњи сретнијег друштва је већ урађено.

Није касно ни да се са овом навиком крене сад.

Врло јасан увид у наше навике може се стећи из разговора са обичним људима гдје су они који раде ствари на вријеме издвојени као група или појединци вриједни сваке хвале:

– "Какав ти је газда"?

– "Добро је, шути, плата није нешто, али је редовна".

– "ЦЦИ похвалио министарство грађевинарства, просторног уређења и екологије јер је на вријеме уредило област у којој дјелује"

– "Вриједан је, завршио је факултет у року"

Још безброј случајева има гдје ми хвалимо просту чињеницу да је нешто урађено на вријеме и према плану.

Завршити нешто у року – то одскаче од свеукупне друштвене и економске климе, јер сви касне и сви то очекују и прилагођавају се томе.

Етикету узрока оваквом понашању, неки лијепе систему који је претходио рату на овим просторима и у којем се несумњиво није радило, као што се радило у Њемачкој на примјер. Праведније је рећи да је тада стварно радио онај који је морао да ради – сељак испред свих – да би се прехранио. Огроман број људи запослен у државним фирмама није био навикао много да ради, (ко није морао) а такво стање имамо и сада. Резултат је такав да нисмо спремни за систем којем тежимо, сурово тржиште, гдје испадају из игре они који касне и не знају. Што још увијек код нас није случај, а то и јесте узрок што неодговорност цвјета.

У таквој ситуацији, један аутопут и они који га граде, који је требао бити завршен неколико пута до сада, који је симбол лагања о роковима, завлачења и одуговлачења – парадигма је и излучевина, есенција – свих нас и наших кашњења.

Велики асфалтни биљег на нашим навикама.



0 КОМЕНТАРА

  1. Нема самодисциплине, па ни друштвене дисциплине…
    Не можемо искључити ни фактор разочарења, досадило народу да гледа како полуписмени, сумњивих психичких слика раде без обзира на њихове способности и то добро плаћене послове.
    А тек је страшно то, да имати паре овдје значи имати и памет – па хајде да ти дамо неку министарску фотељу или неку другу важну функцију…доказ за то је гомила тупавих изјава наших политичара и на овом фронталу објављених.
    Свако свој дио одговорности па можда и дочекамо боље дане…

  2. Одлично описано стање нашег друштва. Свитлице може се рећи да си дао дијагнозу нашег обољења, само је терапија проблем. Док се не појави владар који ће бити и државник, а не лопов као Додик и сви други прије њега, који не ради за добро РС већ своје лично, неће ништа бити урађено данас. Осим што ће дописивати нулу на изградњу зграде Владе и прозоре који тамо отпадају данас, а отпадаће и сутра.

  3. одлично што су сконтали како раде мејл. то је позитивно. за 50 година ми ћемо овјерити радну књижицу, а они ће мејлом јавити здравственом да као ни протеклих мјесец дана нисмо запослени, те да нам биро плаћа здравствено. Ми тако нећемо морати ићи и једним и другим. Напредак је неумољив.

    е кифла кифла, државника је мало, ко и правих фудбалских мајстора. не знам какав је прелазни рок, да узмемо Гадафија сад кад је слободан тренер. јесте у годинама, али има резултате са Либијом 😉