Сусједи раде, БиХ тапка у мјесту

Да ли је икога у било којој ентитетској Влади или Савјету министара заинтеросвало шта ради Србија у сарадњи са Фијатом?

Пише Стефан Драгичевић

Прије неки дан у обновљеном погону „Монтаже“ старе „Заставе“ свечано је отворена нова фабрика аутомобила у Крагујевцу, а како рече Маркионе, најмодернија „Фијатова“ фабрика у свијету.

Цјелокпуни „Фијат“ у Србији држи око 67 одсто удјела у овом предузећу у Србији, а Србија (као држава) 33 одсто власништва, гдје су заједничким снагама (милијарду евра) уложили у изградњу нове фабрике аутомобила. Сав свој систем су подредили да ова инвестиција буде дугорочан пројекат који ће и Србији и Фијату бити велики плус, а ево већ је спреман нови фијат“ Фијат 500Л“ који је произведен у Крагујевцу и који ће се пустити на свијетско тржиште под лиценцом „Фијат-Аутомобили-Србија“.

С друге стране Влада Србије припрема уредбу да у пројекат убаци мала и средња предузећа (из Србије) који требају да постану кооперанти и први добављачи сировина Фијату. Такође, важно је напоменути и овај врло важан податак: У самој фабрици запослиће се око 2.500 радника и још 10.000 радника код коопераната.

Изненађујуће је да "беха" медијска позорница тако мало прати ове ствари.Србија ће у сарадњи са Фијатом, првим човјеком „Фијат-Крајслер“ Серђом Маркионеом постати извозна држава ове врсте аутомобила, вјероватно прва која је то урадила на овим просторима од транзиције и сврсисходне приватизације?! Дакле, нови ауто „500Л“ ће се производити само у фабрици у Крагујевцу и продаваће се у цијелој Европи и САД-у.

Ово је пројекат који ће Србију неминовно вратити са траке „непожељне државе за домаће-страно“ партнерство. Никога овај пројекат не оставља равнодушним, ма колико ја оштро критиковао Владу Србије због њене политике према Косову, према Војводини, према држави и према дневној политици коју проводи.

Долазак Фијата у Србију је само показатељ да се уз попуштање са обје стране може направити одличан бизнис јавно-приватног партнерства који ће резултирати расподјелом укупног капитала сразмјерно учешћу страна у капиталу.

А у БиХ

Нема ни предузећа бар приближног карактера, ни озбиљних и стручних људи који би „мрднули“ из фотеља и засукали рукаве када је у питању либерализација и смањење бирократског апарата. Свједоци смо посјета разних делегације од Кинеза до Вијетнамаца, од Арапа до Турака, али нико да озбиљно крене у инвестирање.

Већина послова која се уговара у БиХ су извођачког карактера, попут градње аутопутева, а свједоци смо колико дуго се граде аутопут Пет Це, Бања Лука

Градишка, а питање је шта ће бити са аутопутем Бања Лука – Добој и осталим пројектима који су још вази нацрта.

Међутим, асфалт и аутопут нас неће хранити, пошто ће већина путника на њему бити наши возачи. Неко ће рећи „аутопут привлачи инвестиције“? Фијат није дошао у Крагујевац због близине ауто пута него због већ уговореног преузимања пропале „Заставе“ чије фабрике се не могу препознати данас у технолошком смислу, колико су напредније и уређеније.

Шта интересује БиХ

Шта би једна БиХ учинила да има аутомобилску индустрију, да запосли армију незапослених, да има једноставан и привлачан привредни амбијент који би инвеститоре приволио да дођу овдје… Вјерујем да не би учинила ништа, јер са више од 20.000 запослених у државној админинстрацији гдје државни буџет више од 50 одсто иде на финансирање јавне потрошње показује да овдје нема воље нити жеље за јасне и озбиљне економске пројекте.

У држави у којој се једва усваја буџет (а предходно неколико мјесеци био на привременом финансирању), у којој се не зна гдје су завршиле милијарде евра донација послије рата, у којој има разних агенција, завода за које се не зна ни шта раде ни како раде (али зато имају астромнске буџете), у којој нема никакве стратегије економског развоја, у којој нема озбиљног предузећа за наглашени облик системског развоја домаће привреде… таква држава није потребна никоме. Ова држава је прескупа држава, а поврх свега нефункционална и рекао бих деструктивна за савремену еру либералног капитализма.

Велика улагања из иностранства су нам потребна, и то она која би донијела технологију и знање (а не само изводила радове попут аутопута). Идеја као да више и нем. Сав технолошки систем смо преузели из „увоза“ и данас он застарјева. Никакву иновацију нисмо створили већ 30 година, никакав патент којим би се похвалили у свијету да смо створили нешто своје. Никакве научнике и економске гиганте с којима би изашли на већа и доста озбиљнија тржишта.

Потребан нам је замајац око кога ће се развијати и друга предузећа, као што се то чини око Фијата. Не требамо се заваравати да ће неки аутогигант по узору на Фијат доћи и обновити ТАС, или да ће се у Српској почети склапати ајфон. Наши радници нису јефтини попут кинеских.

Гдје је наша предност. Ако говоримо да имамо шумско богатство, зашто немамо великог произвођача намјештаја? Уз сировински потенцијал једна таква фирма би имала посла, а уз њу и доста мањих који би се специјализовали за израду дијелова намјештаја. Не можемо развој градити на примитивној обради, или извозу грађе, од које ће нам други правити намјештај или столарију.

Држава мора порадити на таквим верзијама приватно-јавног партнерства. Партнерство важи за главну одредницу у развоју савременог друштвеног система (Државне интервенције Џон Мајнарад Кејнз). Гдје је улога државе стварању економске сарадње са приватним предузећима који би за резултат имали отпочињање производње, запошљавање и едукација радне снаге?

Овим темпом, БиХ ће још дуго са сјетом говорити о предузећима попут Енергоинвеста, Јелшинграда, Шипада, Фамоса и других…