Сурогат

Деценијама актуелан, Оскаром награђен анимирани филм из 1961. године. Аутор – наш Билећанин Душан Вукотић.

Пише Вукашин Беатовић

Просто је невјероватно чиме се сви у Републици Српској може поносити. Још је невјероватније колико се у границама наше државе заборављају великани који су пронијели наше име кроз цијели свијет. Један од њих је и Душан Вукотић који је рођен 1927. године у Билећи.

Био је српски филмски редитељ, аниматор, сценариста и први српски оскаровац. Због природе посла његовог оца, још у дјетињству из Билеће одлази у Загреб гдје је завршио Архитектонски факултет. У Загребу започиње његова блистава каријера која је 1962. године крунисана Оскаром.

Суштински је важно нагласити да је Република Српска земља у којој се историја понавља, бар у погледу културе. Наиме, тренутно се налазимо у својеврсном каменом добу. Зидамо етно села и неоренесансне градове од камена а са радија и телевизије у исто вријеме „дрма брза двојка“. Логично је да ренесанса у архитектури прати ренесансу у књижевности и музици али у нашем случају то није тако.

Обзиром да је телевизија настала далеко послије ренесансе то није разлог да не кажемо да је и она живи доказ да смо у каменом добу. Модерне сценографије које настоје приказати озбиљност и савременост актуелне мисли уствари су „крканлук“ ако направимо поређење са свим оним што је урађено у бившој Југославији. Тада је поука била примарнија од естетике.

Савршен примјер за то је анимирани филм „Сурогат“, нашег билећанина Душана Вукотића из 1961. године. То је први анимирани филм изван Сједињених Америчких Држава који је добио Оскара у тадашњој категорији цртаних а данас анимираних филмова. Тај филм је приказан на цијелој кугли земаљској под различитим називима – The Substitute, Cypporar, Der Ersatz, Le Succēdanē, Surrogatto итд. Поред Оскара овај филм је добио бројне награде на другим филмским фестивалима.

Филм говори о троугластом дебељку који сам долази на плажу а све оно што му је потребно он једноставно напуше. Између осталог он је напухао и своју љепшу половину одакле и започиње суштина приче. Наиме, Душан Вукотић кроз филм оживљава асоцијације на све савремене синтетичке творевине којима сви мање – више робујемо. Будући да се ради о самообмани, троугласти дебељко који је лако дошао до свега на крају лако и остаје без свега па нестаје и он сам.

Овај филм нашег Душана Вукотића данас је актуелнији него што је био 1961. када је настао као и 1962. године када је награђен Оскаром. Вјероватно је због тога у задње вријеме оживљен у Европи и Америци. Фантастичну музику за филм је написао загребачки композитор и диригент Томислав Симоновић.

Нема потребе да претјерано описујемо због чега ћемо слична остварења на нашим „модерним“ телевизијама имати за 100 до 150 година. Било би интересантно видјети да ли у Билећи, Бањој Луци, Источном Сарајеву и свим другим градовима Републике Српске постоји улица нашег јединог оскаровца?!

Погледајте филм Сурогат који траје десет минута.