Сунчев цунами: Погађа све нас

ПАСАДЕНА – Иако је познато да су "Сунчеве пјеге" подручја Сунца са "нижом" температуром, жива би се на њима свеједно попела до више хиљаду степени Целзија, међутим, температура плинова који облијећу поменуте пјеге премашује и један милијун степени! Разлог тако високим температурама није познат, али научници вјерују да је повезан са брзо мјењајућим магнетним пољима […]

среда, април 13, 2011 / 12:36

ПАСАДЕНА – Иако је познато да су "Сунчеве пјеге" подручја Сунца са "нижом" температуром, жива би се на њима свеједно попела до више хиљаду степени Целзија, међутим, температура плинова који облијећу поменуте пјеге премашује и један милијун степени!

Разлог тако високим температурама није познат, али научници вјерују да је повезан са брзо мјењајућим магнетним пољима која канализују соларну плазму.

Сонда АР 9169 кретала се преко Сунца током септембра 2000. године, а распала се за свега неколико седмица.

Сунце ове године улази у најјачи дио свог 11-годишњег периода. Посљедњи соларни максимум догодио се 2001. године.

Земља је у фебруару задњи пут осјетила снагу Сунца када је најјача соларна ерупција у пет година послала вал набијене плазме према нашој планети брзином од готово 1 000 километара по секунди.

Тај је свемирски цунами створио значајне проблеме у радио комуникацији те посматрачима у поларним дијеловима приредио прекрасну поларну свјетлост.

Иначе, Сунчеве олује нису ништа ново. Прву значајну соларну бакљу забиљежио је британски астроном Ричард Керингтон 1859. године.

Посљедња огромна "бакља" 1989. године изазвала је геомагнетску олују која је без струје оставила канадску покрајину Квебек.



Оставите одговор