Сукоб интереса – шта је то?

Предложене измјене Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ проширују могућности за сукоб интереса и омогућавају јавним званичницима да остваре корист себи и блиским сродницима без икакве одговорности

Приједлозима да се кроз измјене и допуне Закона о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине број сродника изабраног званичника редукује само на чланове заједничког домаћинства, те да се бришу одредбе које се односе на савјетнике, чиме ова категорија именованих особа уопште више не би била обухваћена Законом, озбиљан је удар који пријети да се овај веома важан антикорупциони закон учини потпуно беспредметним.

Спорне одредбе измјена Закона о сукобу интереса иницирали су чланови Интерресорне радне групе за припрему измјена и допуна Изборног, те Закона о сукобу интереса у органима власти БиХ и Закона о финансирању политичких странака БиХ, Милорад Живковић (СНСД) и Нико Лозанчић (ХДЗ БиХ).

Иако је и кроз ранија дјеловања Интерресорне радне групе било покушаја да се из одредби Закона о сукобу интереса у институцијама власти у БиХ, уклоне одредбе које говоре да се он примјењује и на савјетнике оцијењено је како је њихов останак у законским прописима од изнимне важности. Наиме, постоји озбиљна бојазан како би ослобађањем савјетника од одговорности изабраном званичнику пружила прилика да евентуално путем својих савјетника убудуће осигура оно што је лично њему забрањено, а што би га могло довести у сукоб интереса.

Такође, редуковање броја блиских сродника довело би до потпуног урушавања система који се односи на спречавање могуће корупције. Наиме, Централна изборна комисија БиХ до сада је у бројним случајевима утврђивала сукобе интереса изабраних званичника управо путем одредби који се односе на блиске сроднике. Тако су неријетки случајеви да су мајке, очеви, синови, кћерке као директори (одговорне особе), односно власници приватних или јавних предузећачесто склапали послове са институцијама власти на свим разинама БиХ у којима су њихови синови, очеви, мужеви именовани и изабрани званичници. Још су чешћи случајеви да изабрани сваничници именују своје блиске сроднике на одговорне позиције у јавним предузећима. Уколико би се сузио број сродника, овакви случајеви би добили потпуни легитимитет, штета која би се кроз прибављање личне користи у овим случајевима нанијела буџети била би немјерљива.

Неприхватљив је и приједлог којег су доставили чланови Интерресорне радне групе из Централне изборне комисије, Бранко Петрић, Суад Арнаутовић и Стјепан Микић, а којим се тражи измјена дефиниције јавног предузећа што би убудуће, умјесто досадашњих 25%, подразумијевало 50% учешћа државног капитала.

Овим покушајима, као и укидањем казнене санкције неподобности кандидовања, иако је Уставни суд БиХ оцијенио да она није супротна Уставу БиХ и Европској конвенцији о људским правима и грађанским слободама, Закон о сукобу интереса у институцијама власти БиХ жели се учинити потпуно бесмисленим и тако , умјесто спречавања, створити додатне могућност изабраних званичника да убудуће законито остварују властито богаћење без икакве одговорности.

Умјесто да пооштре санкције, те да у законске одредбе уграде рјешења којим ће именоване особе (министре и замјенике) убудуће бити аутоматски смијењене због сукоба интереса предлагачи су се опредијелили за ослобађање свих од одговорности.

На крају, сам процес измјена Закона о сукобу интереса, одвијао се потпуно нетранспарентно, без увида јавности у приједлоге и расправу, док приједлози достављени Интерресорној радној групи од стране организација цивилног дурштва нису уврштени нити разматрани.
Транспаренси интернешнал Босне и Херцеговине апелује на чланове Интерресорне радне групе да, прије свега учине процес измјена Закона јавним и транспарентним, те да ревидирају још једном предложена рјешења, али овај пут имајући у виду јавни интерес, а не као до сада само интерес јавних завничника.