Сукцесија: Словенци, гдје су вам српске фабрике
Сукцесија досад није ишла уједначено и то је највећи проблем, оцјењује за дневни лист Данас Оливер Антић, високи представник у Комисији за сукцесију имовине бивше СФРЈ. "Рецимо, некој страни, узмимо хрватској, не одговара да се Анекс Г решава брзо и да се решава равномерно са другим анексима, и онда се запостави тај анекс, а пружи […]

Сукцесија досад није ишла уједначено и то је највећи проблем, оцјењује за дневни лист Данас Оливер Антић, високи представник у Комисији за сукцесију имовине бивше СФРЈ.
"Рецимо, некој страни, узмимо хрватској, не одговара да се Анекс Г решава брзо и да се решава равномерно са другим анексима, и онда се запостави тај анекс, а пружи се предност само једном, рецимо оном о подели дипломатско-конзуларних представништава, где су прављене и невероватне глупости. Тако, дакле, више неће бити, него ће бити уједначено. Сада, значи, морамо да изравнамо црту – застаћемо са оним анексима који су отишли далеко, да бисмо сустигли до тог нивоа и са осталим анексима", каће Антић.
Комисија за сукцесију имовине бивше СФРЈ се 16. и 17. септембра састаје у Сарајеву. Према Антићевим ријечима, у Сарајеву прво мора да се види шта је био задатак од прошлог пута, а затим има неких питања на која ће он да одговори.
"Морам да истакнем која су општа правила сукцесије. Јер, сукцесија је наслеђивање, знате, није то нека филозофија. А принцип наслеђивања физичких и правних лица је потпуно исти. Тако да ћемо то сада заиста да поставимо како је требало да се ради од почетка, а није се радило како ваља", каже Антић, наводећи да је то схватила и наша јавност из неколико примера које је раније објавио.
Високи представник Србије осврнуо се и на дио индустрије који је за вријеме СФРЈ из Србије пресељен у Словенију.
"Ако се део индустрије из Србије, која је била не рањена него унакажена после Другог светског рата, исели у Словенију, знате, о томе се мора водити рачуна. То је исто сукцесија. То нико није поменуо пре мене", тврди Антић.
На констатацију новинарке листа "Данас" да то не може да стави у већ потписани и ратификовани Уговор о сукцесији, Антић одговара: "Могу. Него шта ћу него ћу да ставим".
Он, ипак, појашњава да не тражи нове преговоре, већ да му словеначка страна наведе колико је тачно фабрика премјештено у ту републику.
"Извините, то је сукцесија. Шта, нека амбасада из Краљевине Југославије је сукцесија, а ово после Другог светског рата није. Је л’ то? Па, не може", поручује Антић.