Суђење Шешељу: Именован трећи судија, умјесто пристрасног Хархофа

Хашки трибунал саопштио је да је у поступку против Војислава Шешеља, умјесто изузетог судије Фредерика Хархофа, именован судија Мандиаје Нијанг.

Сенегалског судију Нијанга именовао је вршилац дужности предсједника Трибунала судија Кармел Ађијус.

Ађијус је изразио мишељење и да би Судско вијеће требало да се консултује са Шешељем о томе да ли да саслушања буду поновљена или да се поступак настави с новопостављеним судијом.

Судско вијеће Хашког трибунала одобрило је крајем августа захтјев лидера Српске радикалне странке за изузеће судије Хархофа због сумње у његову непристрасност.

Хархоф је на адресе 56 пријатеља и сарадника упутио писмо у којем је оцијенио да су ослобађајуће пресуде хрватском генералу Анту Готовини, бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу и бившем шефу Службе државне безбједности Србије Јовици Станишићу плод политички мотивисаног притиска предсједника суда Теодора Мерона на колеге.

У поднеску од 9. јула, Шешељ је навео да је јасно да судија Хархоф робује предрасудама да су Срби учесници у удруженом злочиначком подухвату, а несрби жртве.

Шешељ је оцијенио и да је Хархоф "склон да осуди по сваку цену", као и да "осуђује по аутоматизму".

Судско вијеће је, у одлуци коју су потписали судије Молото и Хил, док је судија Лиу Дакун приложио издвојено мишљење, закључило да писмо Хархофа побија претпоставку непристрасности.

Судије су оцијениле да би сваки разумни појединац, адекватно обавијештен и упознат са писмом Хархофа, вјеровао да је он наклоњен изрицању осуђујућих пресуда, а да се то односи и на случај Шешељ.

Дански судија је био члан расправног вијећа које је од 2007. до марта ове године Шешељу судило по оптужници за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, БиХ и Војводини од 1991. до 1993. године.

Шешељ се добровољно предао Трибуналу у фебруару 2003. године и од тада је у притворској јединици тог суда у Шевенингену. Приликом првог појављивања пред Судским вијећем изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Одвојено од оптужби за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовања, Шешељ је у два наврата правоснажно осуђен због непоштовања суда, на 15 и 18 мјесеци затвора, а трећи пут пред првостепеним вијећем на двије године.