Судбина конкурса коме се знао исход

Ових дана се подигла права медијска прашина поводом одржаног интервијуа у Агенцији за државну управу АДУ са кандидатима који су конкурисали у Републичком центару за истраживање рата, ратних злочина и тражење нестали лица РЦЗИРРЗИТНЛ.

Пише Синиша Синадиновић

Тачније интервју је обављен у четвртак 24.07.2014. у просторијама АДУ на којем су се пријавила 25 кандитата и која су конкурисала на следећа радна места:

1.Виши стручни сарадник за анализу ратних злочина са правног аспекта ( Одјељење за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације, Одсјек за истраживање рата и ратних догађаја) -1 извршилац

2. Стручни сарадник за документацију (Одјељење за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације) 1 извршилац

3. Виши стручни сарадник за ексхумације, форензичке обраде, идентификације,
евиденције и рад на терену у процесу тражења несталих лица (Одјељење за ексхумације, форензичке обраде, идентификације, евиденције, спомен – костурнице, форензичке центре, сарадњу са породицама и рад на терену у
процесу тражења несталих лица) – 1 извршилац

4. Виши стручни сарадник за истраживање ратних злочина са историјског аспекта
(Одјељење за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације, Одсјек за истраживање рата и ратних догађаја) – 2 извршиоца.

Треба навести и то да су конкурсну комисијију за избор кандидата чини ли:

Милан Јеремић , Републички центар за истраживање рата,ратних злочина и
тражење несталих лица

Милко Марић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и
тражење несталих лица

Милан Безер, Републички центар за остраживање рата, ратних злочина и
тражење несталих лица

Драгомир Кесеровић, листа чланова конкурсних комисија за избор д/с

Љубинко Митровић, листа чланова конкурсних комисија за избор д/с

Тог јулског четвртка као и свих претходних дана и година ништа није било другачије од уобичајене процедуре приликом интервјуа, за пријем радника у органе државне управе који се иначе обавља у просторијама АДУ-а. Али ипак, тај дан није био уобичајен за двојицу директора две државне институције РС-а. Први је директор РЦЗИРРЗИТНЛ г. Милорад Којић, млађашни јуноша последње генерације СНСД -еових директора а други је главом и брадом директор АДУ Александар Радета.

Да кренемо најпре од директора АДУ, који је тог јулског јутра био итекако узбуђен и узнемирен, што се могло видети на његовом лицу током проласка кроз закрчени ходник Агенције који су створили пријављени кандидати. Сигурно да ће тај интервју памтити до краја живота, јер се тог дана решавала дугогодишња агоније, око запошљавања његове животне сапутнице, скоро па истоимене супруге историчарке Александре Радете-Стегић.

Верујем да ништа није било лакше ни амбициозном млађашном србачком СНСД–еовом кадровику г. Милораду Којићу, јер тог јулског препеподнева није морао само да стрепи од неизвесности да ли ће успети да испини захтеве свог страначког и завичајнородбинског лобија из Србца, већ и од тога да ли ће успети да финишира свој једноипогодишњи труд, да зајасли на државна јасла, вредне и амбициозне и високо моралне људе, који су спремни у свакој прилици да жртвују себе на општу корист свих грађана и грађанки Републике Српске. Господин Којић је морао као и његов пријатељ и сапатник г. Радета да током тог интервјуа стално мислио и на своју супругу Јелену.

Наиме, они су за тај частан посао који су требали да учине, да се на важним местима у РЦЗИРРЗИТНЛ поставе стручни и морални људи, тражили једну малу али њима велику контрауслугу, који се по њима није никако ни правно ни морално могла окарактерисати као сукоб интереса. Њихов захтев је био јасан и концизан – Да пристајемо да извшимо задатак у корист партије и завичаја, али тражимо да се под узаврелим сунцем Државне управе РС нађу два слободна места за њихове супруге, Александру Радету-Стегић и Јелену Којић. На овај захтев уважених директора, позитвно је одговорила прва вештица (стручњак женског рода, од речи вештина) међу вештацима (стручњаци мушког рода) Владе РС уз претходни благослов врховног СНСД Манитуа из Лакташа.

И све је било како је замишљено и договорено, поменута комисаја је била ту која је требало да обави интервју про-форме, ту су били и неизоставни кандидати који су преплашено и узбуђено нешто мрмљали себи у браду, остављајући утисак да би нешто и рекли наглас, али под условом да ни сами себе не чују. Али поред свих тих уобичајених већ виђених формалности, који се могу свакодневне видети у просторијама АДУ-а, највећа подршка и ветар у леђа поменутом вискоморалном директорском двојцу дошло је право из Кабинета председника владе РС. Јер поставља се суштинско питање кад премијерка РС може да запосли свога сина, зашто директор РЦЗИРРЗИТНЛ не би запослио жену директора АДУ, када је претходно директор АДУ запослио жену директора РЦЗИРРЗИТНЛ???

Аутор ових редова је од новембра 2009. године до јула 2013. године радио у том истом фамозном РЦЗИРРЗИТНЛ-у, на место Вишег стручног сарадника за истраживање ратних злочина са историјског аспекта. У том периоду радио је на реконструкцији следћих места ратних злочина над српским цивилима и војницима ВРС-а: Сијековац, Дервената, Добровољачка улица, Тузланска колана, Приједор, Чемерно као и то да је упоредо самостално радио на проширеном издању „Хронологије стварања Републике Српске 1989-1995“, капиталном издању на више од 1000 страница. Уз то до краја године аутор би на Филозофском факултету у Бања Луци на одсеку за историју, требао да одбрани магистарски рад „Сребреница и околина 1992-1995“ чији је ментор проф. др. Момчило Павловић директор „Инсититута за савремену историју“ у Београду. Да додам, и то да је и аутор идејног решења сталне музејске поставке „Јасеновац систем усташких логора смрти“ у Музеју Републике Српске у Бања Луци. У два наврата и професор историје (додуше замењивао редовне професоре) у Бањолучкој гимназији.

И док ове грке редове пишем стиже ми СМС порука, и обавештава ме да су на сајту АДУ-а објављени резултати интервијуа, који кажу да сам од максималних 50 бодова добио 41. Рекох себи цинчно тешећи се – Добро је Србине ниси последњи, већ си други одпозада?

РЕПУБЛИЧКИ ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ РАТА, РАТНИХ ЗЛОЧИНА И ТРАЖЕЊЕ НЕСТАЛИХ ЛИЦА

Јавни конкурс објављен 13.06.2014. године

Интервју са кандидатима обављен 24.07.2014. године

I Виши стручни сарадник за анализу ратних злочина са правног аспекта

1. Нуждић Виктор, број додијељених бодова: 48 од могућих 50 бодова

2. Бошковић Вера, број додијељених бодова: 46 од могућих 50 бодова

3. Сандић Драгана, број додијељених бодова: 42 од могућих 50 бодова

4. Будић Дејан, број додијељених бодова: 42 од могућих 50 бодова

5. Ђурковић Марија, број додијељених бодова: 39 од могућих 50 бодова

6. Драгичевић Татјана, број додијељених бодова: 38 од могућих 50 бодова

7. Павловић Маја, број додијељених бодова: 38 од могућих 50 бодова

8. Чакало Драгана, број додијељених бодова: 37 од могућих 50 бодова

9. Берак Момир, број додијељених бодова: 35 од могућих 50 бодова

10. Љешић-Савановић Дубравка, број додијељених бодова: 34 од могућих 50 бодова

II Стручни сарадник за документацију

1. Лончар Славица, број додијељених бодова: 49 од могућих 50 бодова

2. Малеш Биљана, број додијељених бодова: 42 од могућих 50 бодова

3. Будић Дејан, број додијељених бодова: 42 од могућих 50 бодова

4. Балта Даријан, број додијељених бодова. 41 од могућих 50 бодова

5. Милишић Зорица, број додијељених бодова: 40 од могућих 50 бодова

6. Мутић Душка, број додијељених бодова: 38 од могућих 50 бодова

7. Дакић Славенко, број додијељених бодова: 36 од могућих 50 бодова

III Виши стручни сарадник за ексхумације, форензичке обраде, идeнтификације, евиденције и рад на терену у процесу тражења несталих лица

1. Павловић Душан, број додијељених бодова: 38 од могућих 50 бодова

2. Будић Дејан, број додијељених бодова: 37 од могућих 50 бодова

3. Косић Бојан, број додијељених бодова: 36 од могућих 50 бодова

IV Виши стручни сарадник за истраживање ратних злочина са историјског аспекта

1. Радета-Стегић Александра, број додијељених бодова: 50 од могућих 50 бодова

2. Маличевић Драшко, број додијељених бодова: 48 од могућих 50 бодова

3. Давидовић Жарко, број додијељених бодова: 43 од могућих 50 бодова

4. Синадиновић Синиша, број додијељених бодова: 41 од могућих 50 бодова

5. Јандрић Жељко, број додијељених бодова: 38 од могућих 50 бодова

Оно што је интересантно је да се пре овог конкурса знало ко ће бити изабран, те се сва имена већ од раније била подвучена.

Намера овог текста није никакав покушај јавне јадиковке или личне у овом случају лузерске самоутехе, већ само још један у низу беспомоћних вапаја и потврда већ давно изречене дијагнозе, да као народ, ситематичном лошом селекцијом, свесно сами себи забијамо ужегли ексер у болесну пету.

Мислим да је управу онај који је шаљиво рекао, да кад би којим случајем у Бањој Луци живео Никола Тесла, да би највероватније био радник у Елеткропреносу где би очитавао електрична бројила“. Док би Тесла напрезао очи да очита утрошак струје са паучином покривеним струјомерима по подрумима бањoлучких зграда, син премијерке РС као и многе жене директора, по рефлексу државног службеника ових јулских дана уз велике уздахе непрестано коментаришу како је вани јако спарно и вруће, док заваљени у фотељама и расхлађеним канцеларијама, испијају своју подневну кафу.

И поред својеврсне личне огорчености,шаљем добронамерну поруку која је упућена садашњем дирекотору РЦЗИРРЗИТНЛ, да послуша предлог Александре Пандуревић да поднесе оставку на место директора Центра, јер ће му то можда у неком тренутку бити олакашавајућа околност. Зна добро г. Којић да ће тешко успети да оправда потрошених 900 000 КМ за пројекат Сребреница, коју је ставио под заштиту, због чега Ревизија РС није могла у њега имати увид. Јер господине Којићу када у октобру са леђа овог народа буде скинута СНСД – еова камарила, предовђена Милорадом Додиком, и када више не будете под окриљем вашег стрица и његовог сина, надам се да ће те се сетити овог добронамерног савета. Кажем вам пријатељски, мада то не заслужујете, поништите конкурс а затим поднесите оставку на место директор, ако желите да оставите себи било какву одступницу. Бићете фрапирани и довоедени до нервног слома кад против вас буду сведочили исти они који су вас поставили на место директора. Ако вам је за утеху, ја тада нећу учествовати у том „линчу“ који вам се сада кажем, неизбежно спрема.

А што се тиче г. Радете, које је по свему судећи због високо моралних и професионалних способности добио директороску позицију АДУ-а, а коме се као и премијерки РС, случајно или намерно, пред изборе покварио савесни апарат, веровати је, да ће у неком часу истражни орагани РС и свештеници СПЦ-а имати пуне руке посла.

Све у свему брод „СНСД Конкордија“ се се насукао на спруд. Они са мало боље изоштреним политичким слухом, могу између редова чути промукли глас капетана СНСД-а „спашавај се ко може“! Зато је први или прва која је послушала свог капетана била његова премијерка Жељка. Она је прва бацила појас за спасавање коме другоме него свом сину, а за њом су потом полетеили између осталог и појасеви Алксандра и Милорада, који су по природном рефлексу реаговали да спашавају своје жене пошто је брод пред потонућем.

Зато народ каже „кад брод тоне пацови први напуштају брод“, али треба подсетити да сви пацови нестигну до обале. И опет по ко зна који пут велики Бранимир – Џони Штулић је управу кад у једном од својих стихова каже „Свако плаћа своје рачуне и никад нико ником ништа не поклања, наравно и ви ће те то платити“. Користећи се једном мудром народном изреком додао би, осиона политичка булумента СНСД-а предвођена бајом из Лакташа, ако не будете платили на мост, будите сигурни да ће платите на ћуприји. Зато још једном на крају г. Којићу послушајте савет гђ. Александре Пандуревић и поднесите оставку, и обавезно пожурите октобар је за два месеца.