Суд за људска права: Словенија мора обештетити Избрисане

Европски суд за људска права потврдио је своју пресуду из јула 2010. године према којој је Словенија "брисањем” сталног пребивалишта несловенцима без словенског држављанства приликом осамостаљења кршила одредбе из Европске конвенције о људским правима, те правно није уредила ту проблематику према одлуци словенског уставог суда из 1999. године, објавио је у сриједу словенска штампа.

Сенат Европског суда за људска права у уторак је потврдио првостепену пресуду из поступка “Курић и остали против Словеније” на коју је словенска влада уложила призив, те шесторици од 11 “избрисаних” признао право на нематеријалну одштету од 20.000 евра, пише љубљанско “Дело”.

Уз то, суд је Словенији наложио да у року године дана успостави механизам за признање одштете свим оштећенима у поступку.

Сенат суда у Страсбуру својом је коначном пресудом потврдио да је поступак Словеније према “избрисанима” кршио одредбе европске конвенције о људским правима које се односе на поштовање приватног и породичног живота, права на учинковит правни лијек и одредаба које забрањују дискриминацију.

Упркос напорима направљеним од 1999. године, након одлуке словенског уставног суда да за “брисање” скоро 26.000 несловенаца из бивших југославенских република није било правог правног темеља, словенске власти ту проблематику нису успјеле ријешити цјеловито и брзо како би се уклониле тешке посљедице које је брисање из сталног регистра становништва имало за оштећене, оцјена је сената Европског суда за људска права у Страсуру.

Суд очекује, наводи словенска штампа, да ће словенска влада донијети мјере и законе које ће “избрисаним” несловенцима омогућити ретроактивно враћање права на пребивалиште.

“Очекујемо да ће се влада због овакве пресуде морати поново почети бавити проблемом избрисаних и да ће у складу с пресудом у року године дана донијети цјеловите мјере, а у њихово планирање укључити и представнике избрисаних”, навела је у сриједу у саопштењу за јавност, реагиујући на пресуду Европског суда за људска права, група словенских невладиних организација.

Словенске парламентарне странке врло су суздржане у вези пресуде због потенцијалних одштета које ће Словенија морати платити, објавили су словенски медији. Влада је објавила да за сада не може коментарисати пресуду с обзиром да је треба проучити.

Предсједник странке словенских пензионера (ДЕСУС) и министар вањских послова Карл Ерјавец рекао је да је Словенија као потписница Европске конвенције о људским правима дужна поштовати пресуде Европског суда за људска права, да пресуду треба пажљиво проучити, те уважити њене препоруке, како би се дошло до коначног рјешења питања “избрисаних” несловенаца.

Бивши словенски уставни судија Матевж Кривиц који је једно вријеме пружао правну помоћ “избрисанима” рекао је за љубљански дневни лист “Дневник” да је пресуда из Страсбура “звонка заушница” за Словенију и да ће словенска влада морати сама понудити одговарајуће одштете “избрисанима” ако не жели да то учини сам Европски суд за људска права.