Стварни проблеми на тржишту: Перуанци због ниске цијене кафе узгајају више коке
Пад цијене кафе на свјетском тржишту подстакао је перуанске фармере да почну да гаје коку, биљку од које се прави кокаин. Показало се да им она доноси већу зараду од кафе али и – проблеме за представницима закона.
Пошто је кафа престала да им доноси добру зараду, перуански пољопривредници почели су масовно да саде коку. Толико масовно да је сада, према процјенама истраживача са сајта Конверзејшн, близу 55.000 хектара земље под овом пољопривредном културом. То је довољно за годишњу производњу 500 тона кокаина.
Међутим, испоставило се да перуански пољопривредници ни са овом биљком нису имали много среће, пошто је пандемија корона вируса отежала дистрибуцију дроге али и смањила потражњу за њом. Будући да су ноћни клубови у протеклих годину дана слабо радили али и да су бројни концерти и фестивали отказивани, многи рекреативци су избацили кокаин из употребе, због чега је цијена листова коке у 2020. пала за 23 одсто у односу на 2019. годину. Ипак, чак и у таквој ситуацији, кока њеним произвођачима нуди већу сигурност него узгој кафе.
Кафа их отјерала у сиромаштво
Пре десет година килограм кафе се продавао по цијени од 2,7 долара. Међутим, због ширења штеточина многе плантаже су уништене, квалитет финалног производа је опао, и упркос напорима државних банака које су Перуанцима нудиле повољне зајмове за производњу кафе, њена цијена је пала на 0,60 долара по килограму.
А улагања нису била мала. Фармери наиме цијеле године брижљиво његују ову биљку, а када дође ред на жетву, која се врши једном годишње, они унајмљују бројну радну снагу која осим што прикупља, и љушти и суши зрна кафе. Откупљивачи сваке године дижу стандарде квалитета, што значи да је потребно још више улагати у узгој, а посебно када је у питању органска кафа, за којом на свјетском ниивоу расте потражња.
Све ово повећава трошкове пољопривредника који на крају остају малтене без зараде. Неки од њих чак после жетве остају и у дуговима.
Ово је најкраћи опис проблема са којима се суочавају житељи неразвијених подручја у којима се узгаја кафа. Они углавном живе у дрвеним кућицама, без путне инфраструктуре али и без струје и питке воде. Често су гладни и лоше одјевени, због чега су болести веома учестала појава у овим предјелима. Њихова дјеца су због лоше исхране махом анемична.
Управо зато одабир пољопривредне културе за њих није ствар избора него опстанка. А кока пристојно рађа у њиховим предјелима, њен узгој није претерано скуп, и што је најбитније – могуће је вршити жетву три до четири пута годишње, а самим тим обезбедити и редовније приходе.
Наравно, и цијена овог пољопривредног производа игра велику улогу у заокрету перуанских фармера ка коки. Њена вриједност креће се од 35 до 70 долара за 25 килограма. Кафа вриједи око 37 долара за 25 килограма али пошто рађа само једном годишње доноси упадљиво мање приходе.
Све по закону
Узгој коке је у великом дијелу свијета контроверзна тема, али не и у Перуу. Тамо је кока неизоставни дио традиције аутохтоног становништва. Она се већ вјековима користи за жвакање, за справљање чајева или козметичких препарата.
Тек од седамдесетих година прошлог вијека, када је од ње почео да се производи кокаин, ова биљка је стекла ширу свјетску популарност. Сада се велике количине ове биљке саде управо са том намјером – 2017. године је од 117.292 тона лишћа коке чак 106.401 тона искоришћено за производњу ове дроге.
Међутим, фармери кажу да то није њихов проблем. Они гаје биљку која се на њиховим просторима узгаја већ вијековима, а како ће је купац искористити то се њих не тиче.
Њихове ријечи потврђују и закони. У Перуу узгој коке није илегалан, као ни њена продаја на пијацама и у трговинама. Чак је и посједовање до два грама кокаина легално. Међутим, све преко тога се сматра трговином наркотицима.
Ово је и суштина проблема са зауздавањем нарко мафије у Перуу – дакле, дозвољено је гајити основну сировину за производњу кокаина, али не и прерађивати је на велико. А пошто је опште познато да се та прерада одвија сакривена од очију јавности, у великим лабораторијама унутар густе џунгле, власт је почетком прошле године покушала да дестимулише произвођаче коке и примора их да се окрену другим културама. Они су међутим тај покушај схватили као угрожавање сопствене егзистенције. Тако се још један покушај увођења реда у сиромашним друштвима завршио неславно, јер од крчања стомака се често не чују објашњења политичара какве све предности нуди живот у уређеном друштву у којем локално становништво не стрепи од нарко кланова.
Извор: Биф.рс