Штопери одвели Бразил у полуфинале
Нису одушевили, вjероватно ниједном и неће на овом турниру, али Бразилци су се докопали полуфинала. "Селесао" је 70. побjедом на Мундијалима изборио осми пласман међу четири најбоље екипе планете. Очекивано с обзиром на игру коју пружају, у којој је свака креативност осим Нејмарове жртвована зарад чврстине и прагматичности, Бразил су до побjеде водили штопери. Тијаго […]

Нису одушевили, вjероватно ниједном и неће на овом турниру, али Бразилци су се докопали полуфинала.
"Селесао" је 70. побjедом на Мундијалима изборио осми пласман међу четири најбоље екипе планете.
Очекивано с обзиром на игру коју пружају, у којој је свака креативност осим Нејмарове жртвована зарад чврстине и прагматичности, Бразил су до побjеде водили штопери. Тијаго Силва је ћушнуо лопту у гол након корнера, а Давид Луиз је Оспину савладао из слободног ударца.
Гол Хамеса Родригеза унио је неколико минута неизвјесности у финиш утакмице, а послужио је и као адекватан опроштај од турнира његовог највећег откровења.
Изузимајући Пелеову екипу из 1970. године, селекција Бразила која је највољенија у домовини, али и широм свијета, јесте она из 1982. године. Зико, Сократес, Едер, Фалкао и дружина нису успјели да прођу даље од четвртфинала на Мундијалу у Шпанији, али су остали упамћени због специфичног фудбала који су играли. Сматра се да је ово последња генерација која је заиста "играла прелепо" (joga bonito, прим. аут.).
Чини се да овај састав Бразила нема потенцијал да игра подједнако пријатно, барем не свих 90 минута. Међутим, овај Нејмаров Бразил, који ће одушевити само онда када баш он одушеви, је успио да прође мучно четвртфинале Свјетског првенства. Бразил је први пут у полуфиналу још од 2002. године.
Колико Бразил може без свог вође можда ћемо видјети већ у наредној рунди, јер је фудбалер Барселоне изнијет са терена у самом финишу сусрета, док се грчио од болова проузрокованих стартом Зуниге.
Чини се да би овај тренутак требало да буде означен као најупечатљивији утисак са ове утакмице. Свакако би могао да буде тренутак са најдалекосежнијим посљедицама.
Прије свега овога видјели смо три гола. Тијаго Силва је постигао гол на једини начин на који он то може, послије прекида, али је зато Давид Луиз постигао предиван погодак из слободног ударца, без дилеме један од најљепших на турниру.
Посљедњи наклон на шампионату на коме је званично постао планетарна звијезда направио је и Хамес Родригез, који је претворио једанаестерац у погодак када је утакмица највећим дијелом већ била ријешена.
Истина је, послије свега, да навијачи имају право да се осјећају празно, јер је баш ово био меч који је највише обећавао у овој рунди. Умјесто тога, видјели смо дуел са 54 фаула, највише у досадашњем току Мундијала.
Нормално је и разумљиво да атрактивна и лепршава игра уступи мјесто тврдом и ригидном фудбалу у касним фазама Свјетског првенства, али нада остаје да ћемо макар још једном у Бразилу видјети утакмицу послије које ћемо моћи да причамо о још нечему осим о резултату.