Стоп нелегалној трговини животињама

Нелегално убијање и трговина животињама, укључујући и дермопрепарате настале као резултат наведеног, представља један од алармантних проблема у систему заштите биодиверзитета у Босни и Херцеговини. До сада су углавном пријављивани случајеви криволова и ријетко случајеви злостављања животиња. У већини случајева реакција на наведене пријаве је изостајала правдајући се недостатком инспекцијске службе или би ријетко и […]

уторак, март 6, 2012 / 13:35

Нелегално убијање и трговина животињама, укључујући и дермопрепарате настале као резултат наведеног, представља један од алармантних проблема у систему заштите биодиверзитета у Босни и Херцеговини.

До сада су углавном пријављивани случајеви криволова и ријетко случајеви злостављања животиња. У већини случајева реакција на наведене пријаве је изостајала правдајући се недостатком инспекцијске службе или би ријетко и ниским казнама били процесуирани починиоци прекршаја.

Овим путем упознајемо јавност са још једном категоријом кривичних прекршаја, а то је „Нелегално убијање и трговина животињама“. Ова категорија је обухваћена законима на државном (Закон о заштити и добробити животиња) и ентитетским (Закон о заштити природе и Закон о лову) нивоима, као и законима Кантона и нижих нивоа власти који третирају дату област. Такођер, крше се и одредбе ентитетских правилника „О условима под којима се може вршити препарирање дивљачи и држање трофеја јавно изложених у објектима, као и употреба меса дивљачи у екотуристичким објектима“ . Коначно од посебне важности је нагласити да се крше одредбе међународних конвенција (ЦИТЕС, Бернска и Бонска конвенција).

Резултати анализе коју смо спровели показују да је у временском периоду од априла 2011. до 05. марта 2012. године на интернет страници www.пик.ба објављено 116 огласа посвећених трговини дивљим животињама. Шест огласа односи се на недозвољена средства за масовно хватање и уништавање дивљих животиња, односно клопке, мреже и вабилице. Детаљним прегледом огласа забиљежен је велики број, на продају изложених, дивљих животиња из класе: гмизаваци, птице и сисари. Од гмизаваца на продају се нуди Випера аммодyтес поскок и Тестудо херманни шумска корњача. Највише огласа, укупно 85 посвећено је препарираним или живим дивљим птицама. При томе обухваћена је 21 врста птица од којих су у БиХ двије врсте заштићене ловостајем, а осталих 19 врста трајно је законом заштићено. Од птица, у слободној продаји, најзаступљенији су представници из породице зеба, осам врста на 55 огласа. Најзначајније врсте су дневне птице грабљивице: Ацципитер гентилис јастреб (шест примјерка), Бутео бутео мишар (36 примјерка), Фалцо перегринус сиви соко (препарат), Фалцо тиннунцулус вјетрушка (једна птица), као и препарат глобално угроженог букавца Ботаурус стелларис. 29 огласа односи се на представнике из класе Мамаилиа сисари, међу којима су најзначајнији препарати медвједа Урсус арцтос и видра Лутра лутра.

Цијене препарата или живих примјерака су веома разноврсне. Тако се неки од преставника из породице зеба може добити за 10 – 100 КМ, птице грабљивице коштају 50 – 150 КМ, док највећу вриједност имају препарати медвједа чије цијене се крећу 1300 – 6000 КМ.

Наша удружења су wеб огласима пик.ба, надлежним државним (Министарство вањске трговине и економских односа БиХ) и ентитетским министарствима (Федерално министарство околиша и туризма, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике) послала допис са информацијом и инцијативом за процесуирање лица која су објавила огласе, односно за покретање инспекцијских радњи на интернет порталима и покретање кривичних пријава особама које овим путем врше нелегалну трговину животињама. Такођер, информација ће бити прослијеђена и у три кровна ловачка удружења са инцијативом укључивања контроле, сагласно законима о лову и правилницима о препарирању и држању трофеја.
Ову активност је подржао Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.

Надамо се да ћемо на овај начин спријечити нелегалну трговину дивљим животињама и њиховим дермопрепаратима и покренути процес процесуирања починиоца указаних кривичних дјела.

Центар за животну средину



Оставите одговор