Што да не: Жалимо се Уједињеним нацијама због Шмита
Страном самовољом, без икаквог легитимитета и законитости, повређује се грађанима право да на слободним и истинским изборима бирају представнике који ће одлучивати о судбини државе. Зато се обраћамо Комитету за људска права УН‑а.
Пише: Стефан Мачкић
Потписник ових редова поднио је Комитету за људска права УН‑а, путем механизма за појединачне представке, представку – жалбу због поступања Кристијана Шмита, као лажног високог представника, којим се крше права на слободне и истинске изборе и на самоопредјељење, зајамчена члановима 1. и 25. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, али и Анексом I Устава БиХ.
Анексом I Пакта утврђена је надлежност Комитета за људска права УН‑а да разматра овакве појединачне представке и утврђује да ли је дошло до повреде права.
Суштина представке своди се на сљедеће. Високи представници су кориштењем "Бонских овлашћења” – која нису била предвиђена Дејтонским споразумом – искасапили правни и политички систем како Републике Српске, тако и Босне и Херцеговине. Ослањали су се на поглавље VII Повеље Уједињених нација, међутим, ниједан високи представник није имао овлашћење (authorization) Савјета безбједности за такав интервенционизам у питања суверене државе, чланице Уједињених нација.
Савјет безбједности јесте кроз низ својих резолуција афирмисао или подржао напоре Високог представника, али терминологија је важна – афирмације су израз политичке подршке, и не представљају у међународном праву правно упориште за овакав интервенционизам. Поређења ради, Савјет безбједности јесте кроз своје резолуције више пута дао овлашћење мисијама ИФОР‑а, СФОР‑а и ЕУФОР‑а ради имплементације војних аспеката Дејтонског споразума, али не и "Савјету за спровођење мира” или високом представнику за имплемантацију цивилних аспеката Споразума на овакав драстичан начин.
Кристијан Шмит за разлику од својих претходника не само да није имао овлашћење Савјета безбједности, није имао чак ни афирмацију, као израз политичке подршке, а опет је криминализовао непоштивање својих одлука, довевши до одузимања мандата и забране политичког дјеловања легалном и легитимном предсједнику Републике Српске, ма шта ми о њему мислили. У оваквим околностима, немогући су слободни и истински избори, какве јемчи Међународни пакт, и грађани не могу слободно да одређују свој политички статус у законитим границама.
Наглашено је у представци да чак ни сама држава – а поготово не њена судска власт – не може да се подреди оваквој страној самовољи на штету права својих грађана. Било како било, због такве самовоље, без упоришта у домаћем или међународном праву, подносиоцу је онемогућено да учествује у слободним и истинским изборима, и да преко својих изабраних представника одлучује о судбини своје државе.
Потписник ових редова својом представком брани и суверенитет дејтонске Босне и Херцеговине. Очекујемо да сличну представку у одбрани суверенитета поднесе и неко из Федерације БиХ, којој је Шмит чак и суспендовао Устав на један дан како би се формирала Влада каква му је била по вољи.
Представка за повреду означава као одговорне БиХ и Њемачку.