Штеточине и суша нападају шуме
Појава сушења шума присутна је не само у нашој земљи већ и у цијелој Европи Јавно предузеће "Шуме Републике Српске" предузеће мјере за ублажавање посљедица сушења шума у Српској и напада штеточине поткорњака, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске. Разлози због којих долази до сушења стабала четинара су суша и поткорњаци, а, […]
Појава сушења шума присутна је не само у нашој земљи већ и у цијелој Европи
Јавно предузеће "Шуме Републике Српске" предузеће мјере за ублажавање посљедица сушења шума у Српској и напада штеточине поткорњака, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.
Разлози због којих долази до сушења стабала четинара су суша и поткорњаци, а, на основу извјештаја са терена, констатовано је да је крајем прошле и почетком ове године на цијелом подручју Српске присутно појачано сушење појединачних и мањих или већих група стабала.
Појава сушења присутна је и у државним и у приватним шумама, као и на приватним посједима, гдје су сађене, прије свега, четинарске врсте.
Нарочито је изражено у састојцима који се налазе на стрмим, плитким и посљедњих година, врло сувим земљиштима.
Најугроженије врсте дрвећа су храст китњак, јела, смрча и борови.
Појава сушења присутна је не само у Републици Српској већ и у цијелој Европи.
Више је фактора који доводе до појаве сушења, као што су промјена климе, шумски пожари, отварање шума због изградње инфраструктуре, загађена животна средина.
Изразито сушни периоди у посљедњих 10 година, али и изразито ниска зимска температура довели су до физиолошког слабљења састојина.
Међу секундарним штеточинама у четинарским састојинама, који у одређеним условима постају примарни, предњаче покорњаци.
Да би се избјегла већа нестабилност шумских екосистема и спријечиле веће градације поткорњака у четинарским састојинама, у оквиру шумарског сектора сваке године у континуитету се проводи мониторинг здравственог стања популације поткорњака у смрчевим састојинама, провођење превентивно санитарних мјера с циљем редукције популације поткорњака у почетном стадијуму градације.
Превентивне мјере борбе обухватају сјечу заражених стабала, строго успостављање шумског реда, брз одвоз зараженог материјала из шуме.