Ставови: Трбојока за једнакије жртве

Бански двор у бојама француске заставе. Ни одавање почасти жртвама не иде без огромне дозе лицемјерја и плагирања. Не долази искрено већ само зарад доласка у центар пажње.

Пише: Игор Тешић

Дигла се и кука и мотика да ода почаст француским жртвама. Као православном хришћанину искрено ми је жао за сваки живот који је узет, нарочито на тако бездушан начин као што је то урађено у Паризу. Интересовање за то што се тамо десило долази и са личног нивоа, наиме тамо ми живе кум и кума са породицом, тако да сам одмах по прочитаној вијести звао да чујем да ли су добро. Хвала Богу, сви су живи и здрави.

Али оно што ми смета је копирање свега што долази са запада. Видјели су наши „европејци“ да је широм запада свака познатија грађевина обојена црвеном, бијелом и плавом бојом па и они полетјели да ураде исто. Мисле, ваља се. Видјеће неко. Доћи ћемо на мапу свијета. Смета ми и то што и Срби, као већина западњака, пате и саосјећају само ако су жртве бијелци западни Европљани или Американци. Ако су припадници других раса, или долазе са других континената, онда су жртве за наше људе само бројеви, односно статистички подаци.

Тако је било и са убиствима у редакцији часописа Шарли Ебдо. Дигла се бањалучка урбана раја па са Твитера и Фејсбука загрмила „Же суис Шарли“. Нико нити је кад читао Шарли, нити су анализирали њихове карикатуре, нити су се на тренутак замислили да ли је та екипа жестоко „чачкала мечу“ (лако је провјерити да су се без икакве задршке и обзира играли емоцијама припадника бројних религија), њихово поимање слободе изражавања је ишло преко граница поштовања слободе избора других, али су наши урбани суграђани викали и твитали и фејсбучили данима. Мало њих сам чуо да је неко некад викнуо „Же суис Серб“ или „Но Косово ту Унеско“ или „Но пасаран Мило“ или нешто слично са „локала“. Али ако вичу модерни западњаци „Же суис“ онда и ми морамо викати исто.

Ово је слична прича.

Видим дошли су директор Банског двора и градоначелник Града. Међутим, не сјећам се нешто да је иста зграда била прије неколико дана у бојама руске заставе. Ако наше Србе сјећање и даље служи дана 31.10.2015. на небу изнад полуострва Синај срушен је, највјероватније бомбом (ИСИЛ је преузео одговорност ) "Ербас А-321" руске компаније "Метроџет" са 224 путника и члана посаде, на путу од египатског љетовалишта Шарм ел Шеик до Санкт Петербурга. Нико није преживио. Очеви, мајке, дјеца, баке, деде, читаве породице које су се враћале са одмора. Сјећање на њих и глас за њих није тренди, то су „само“ неки Руси, то није ин, то није кул, кул је запад, кул је Хелоувин, зато смо и нашминкали лица и прошетали центром те ноћи 31.10. 224 ЖРТВЕ !!! А боја руске заставе нема !!!

Док ово пишем ево видим да и РТРС има специјал о нападима у Паризу. Ту су Ливне, Галијашевић, Ђеранић и Михајловић. Врте и врте причу у круг. Био је специјал и након напада на Шарли Ебдо, само је тад емисију водила и Ковачевићева. Али не могу да се сјетим да су имали сличну емисију поводом рушења руског авиона.

Неколико дана након пада руског авиона, у граду мученику Бејруту, у Либану, одјекнуле су експлозије које су однијеле 43 живота. Поново бомбе, поново ИСИЛ, поново мук код нас. Поново нема заставе на Банском двору. Ах да то су Арапи!!! „Добро упућени“ кажу да су бомбе пукле у шиитском кварту, упоришту Хезболаха. Нема разлога да их помињемо.
Кад припадници Боко Харама, у Нигерији, убију више од 300 људи, међу њима и много дјеце, поново нема специјала, нема застава Нигерије на нашим зградама, јер су то „само црнци“.

Напад на универзитет Гариси у Кенији. Убијено 147 студената. Поново ништа. Понов црнци. Једино су студенти из Мостара извели перформанс под називом „147 секунди за Кенију“. За ову акцију заслужују свако поштовање. Али је Бања Лука и то прећутала.
Бања Лука не зна ни за стотине хиљада мртвих у Сирији и Ираку, Афганистану и Нигерији, Либији и Либану, Украјини…И кад су украјински фашисти, у дивљачкој фашистичкој оргији, запалили живе људе на протестима у Одеси прије неколико мјесеци Бања Лука је такође оћутала.

Да ли знају ови што попалише свјетла шта је Француска „извозила“ протеклих година?
1995. Французи су показали да су „солидарни са Србима“ бомбардовањем положаја ВРС и тако су заједно са колегама из НАТО-а отворено стали на супротну страну у рату. Да ли знају за војну акцију лицемјерног назива „Милосрдни анђео“? Француски авиони су поново 1999. убијали српску дјецу војску и цивиле. Запрашивање радиоактивним материјалима српских земаља такође долази и из француске кухиње. Да ли знају да је директна посљедица француске „љубави“ према Србима отимање Косова и Метохије? Да ли су чули за Бернара Кушнера и трговину органима на Косову и Метохији? Да ли знају да су се онда Французи помјерили мало источније у Ирак и Афганистан. И тамо су донијели „слободу, једнакост и братство“. Да ли су чули за бомбардовање Либије и убиство Моамера ел Гадафија, све пред камерама? Коловође су поново били Французи. Сиријско прољеће (читај раздирање суверене државе) такође су подржавали Французи, ал’ их је Асад мало зајеб’о па су застали у сиријском пијеску. Списак није коначан али за крај да додам и да је такође битно за схватање овог писанија да је Француска гласала ЗА КОСОВО у УНЕСКО-у, „пријатељски“ нема шта.

Само желим да из свега наведеног наш плебс схвати да у оваквим ситуацијама треба жалити жртве, али и задржати дистанцу и не стајати на било чију страну. Нити нам је ко од њих пријатељ, нити је то наша борба.

Урбани Срби Бање Луке не памте ни 07. Фебруар 1942. Не памте ни 24. Март 1999. Не памте ни 28. Јун 1992… Не памте своје жртве, не одају почаст и помен својим прецима, стиде се себе и својих, али туђе је драго јер их то чини другачијим. Урбана Бања Луко покриј се ушима по глави…паметнија си кад ћутиш…и ако палиш свјетла не пали их за „једнакије“…