Старији него у Етиопији: Најстарији остаци човјека нађени у Мароку

Разумијевање поријекла човјека преокренуло се наглавачке открићем фосила у мароканском налазишту Џебел Ирхуд, који су 100.000 година старији од било којих до сада пронађених остатака наше врсте. "То откриће представља сам коријен наше врсте, најстаријег Хомо сапиенса пронађеног у Африци или било гдје другдје", рекао је Жан Жак Хаблин, један од вођа истраживања и руководилац […]

четвртак, јун 8, 2017 / 15:11

Разумијевање поријекла човјека преокренуло се наглавачке открићем фосила у мароканском налазишту Џебел Ирхуд, који су 100.000 година старији од било којих до сада пронађених остатака наше врсте.

"То откриће представља сам коријен наше врсте, најстаријег Хомо сапиенса пронађеног у Африци или било гдје другдје", рекао је Жан Жак Хаблин, један од вођа истраживања и руководилац одјела за људску еволуцију у Институту Макс Планк у Лајпцигу.

У "гнијезду људских остатака" пронађене су лобање, кости удова и зуби најмање пет појединаца старости 300.000 година, што је права сензација у подручју антропологије.

То откриће у Сјеверној Африци, а не на истоку или субсахарској Африци, такође је промијенило досадашња сазнања.

Распрострањен широм Африке

Зуби и лица наликују данашњим људима, али лобање издуженог облика показују да је мозгу требало много више времена да еволуира до данашњег облика.

Палеоантрополог Филип Гунз оцјењује да ова открића говоре да се лице Хомо сапиенса формирало налик данашњем врло рано у историји те врсте, али облик мозга, а вјероватно и његова функција, много касније.

Но, с обзиром на модеран изглед лица и зуба Хаблин оцјењује да су она толико слична данашњима да би их тешко разликовали ако би им се на главу ставио шешир.

Прије открића на налазишту Џебел Ирхуд, смјештеном између града Маракеша и алтантске обале Марока, за до сада најстарије познате остатке Хомо сапиенса сматрани су они са етиопског налазишта Омо Кибиш, старости процијењене на 195.000 година.

Научници су углавном сложни у томе да је Хомо сапиенс потекао из Африке, но открића из Марока говоре да је хисторија еволуције вјероватно обухватила цијели континент и да је Хомо сапинес прије 300.000 година био распрострањен широм Африке.

Остаци пет особа

"Порука коју бисмо жељели пренијети је да је наша врста много старија него што се до сада мислило и да се није појавила као ‘Адам у маленом рају’ негдје у Источној Африци. То је панафрички процес и много је комплекснији него што се досад вјеровало", рекао је Хублин.

"Вјероватно прије 300.000 година, прије Џебел Ирхуда, преци наше врсте распршили су се цијелим афричким континентом и цијела је Африка учествовала у том процесу", казао је он.

Марокански фосили пронађени у шпиљи остаци су три одрасле особе, једног адолесцента те једног дјетета којем је било осам година, а вјерује се да су били ловци-сакупљачи.

Уз њих су и кости животиња, међу којима су газеле и зебре, које су ловили, те камено оруђе, попут копља и ножева, те докази о употреби ватре.

Датирање фосила са мароканског налазишта обавио је Данијел Рихтер техником термолуминисценције, која се користи од 80-их година прошлог вијека.

"Већ смо пронашли такав тип оруђа, такође датираних на 300.00 година, помало свуда у Африци, а нисмо знали ко га је могао произвести", рекао је Рихтер, а сада их научници могу повезати с Хомо сапиенсом.

Више врста човјека у свијету

Многе различите групе су коегзистирале, не само у врло удаљеним регијама, већ и у сусједним подручјима.

Хомо сапиенс је данас једина људска врста, но прије 300.000 година он је вјероватно дијелио планету с неколико данас изумрлих рођака у Евроазији, Неандерталца на западу и Денисована на истоку, те других у Африци.

"Дакле, дуго времена коегзистирало је више врста човјека у свијету и они су се укрштали, саживјели, размјењивали гене", сматра Антоане Балзау, палеоантрополог који није учествовао у открићу, но сматра га "врло лијепим".

Хаблин закључује да се данас "све више удаљујемо од линеарне визије људске еволуције према којој су се врсте низале једна након друге".



Оставите одговор