Стари град Самобор

Стари град Самобор се први пут спомиње 1397.године а саградио га је Сандаљ Хранић.

субота, јануар 11, 2014 / 07:27

Приредио Дејан Ромић

Чешће се спомиње у документима из прве половине 15.вијека, а у вези са боравком дубровачких изасланика код Сандаља Хранића. Самобор је био и један од главних градова херцега Стјепана Вукчића Косаче који је наслиједио свог стрица Сандаља Хранића 1435. године. Град Самобор у жупи Прибуд помиње се у повељи арагонско-напуљског краља Алфонса V од 19.02. 1444. године, којом потврђује Стјепану Вукчићу Косачи поименице његове набројане посједе.

У априлу 1465. херцег је још држао град Самобор, поред неких сусједних градова у источној Србији и Подрињу, али не задуго. У касно прољеће те године, османска војска је, под командом босанског санџакбега Иса-бега Исхаковића, продрла у земље херцега Стјепана. Од херцегових градова у Горњем Подрињу први је, у њихове руке пао Самобор (Динић, 1978, 260; Шабановић, 1982, 44).” Толико о историјским фактима о старом граду Самобору, како је вријеме пролазило град губи на значају, уз повремено кориштење (типа казнионица и сл.) град пада у заборав иако се налази на стратешки врло важној локацији.

Стари град Самобор се налази на стјеновитом врху брда изнад ушћа рјечице Јањине у Дрину. Са највише тачке старог града, која се налази на сјеверозападном крају, могла се контролисати цеста која води долином Дрине, као и локални пут који води долином Јањине према данашњем Чајничу. Хридина на којој је град, стрмо се руши од сјеверозапада према југозападу и југоистоку.

Граду се данас прилази макадамским путем Устипрача – Чајниче гдје се на неких 4-5 километара од Устипраче скреће са макадамске цесте и креће се пјешачком стазом. Стаза је релативно означена али овдје треба водити рачуна јер се ради о минираном терену па се треба водити упутама локалног становништва и никако не силазити са стазе!

Стаза пролази кроз густу букову шуму, на једном дијелу ливадом која је у ствари некадашње село подно града, а затим стаза пролази поред старог гробља за које се тврди да је настало још у вријеме освајања града од стране Османлија. Након 40-ак минута излази се на стјеновиту дио гдје се налази и извор са којег се претпоставља да се и град напајао водом.

Након 1 сат хода од мјеста гдје се аута остављају на макадамској, долази се пред остатке улазне капије. Од старог града најбоље је очувана кула која је тренутно висока око 11м а према неким подацима била је у вријеме изградње висока готово 20м. Са обзиром на стрму и уску стијену на којој је саграђена кула и данас изазива страхопоштовање.

Самобор



Оставите одговор