Стара донација: Ево чему служи Б92

Ова и институције под њеним менторством служе искључиво произвођењу вјерске и националне нетрпељивости. Иде и примјер. Пише: Ненад Табаковић Многи су се јуче, на отварању нове НИС-ове пумпе зачудили како фирма из Србије, а у власништву Русије, користи латиницу за логотип и пословање? Проблем није у Републици Српској, већ је проблем увезен из Србије. И […]

петак, 25 јануара, 2013 / 12:30

Ова и институције под њеним менторством служе искључиво произвођењу вјерске и националне нетрпељивости. Иде и примјер.

Пише: Ненад Табаковић

Многи су се јуче, на отварању нове НИС-ове пумпе зачудили како фирма из Србије, а у власништву Русије, користи латиницу за логотип и пословање? Проблем није у Републици Српској, већ је проблем увезен из Србије. И то, биће, из „друге Србије“.

Руске власнике, као и сваке друге, интересује несметано пословање и профит, што је за руске фирме готово немогућа мисија у условима када је постпетооктобарски медијски простор Србије био, а и сад је у већинској мјери, под контролом западних конкурената.

Но, није у питању само нетрпељивост према конкурентима њихових финансијера, медији и организације које је основао и финансирао западни обавјештајни круг при нападима на Милошевића, мрзе све што има везе са Србима, њиховом културом и традицијом. У таквим условима, капитал иде линијом мањег отпора и опредјељује се за латиницу, да би избјегао проблеме какве има градоначелник Новог Сада.

Од Прешева до Новог Сада

Прије неколико дана имали смо сасвим умоболну ситуацију, кад острашћена водитељка, која је чак добила награду за свој рад од колега у Србији, пита градоначелника Новог Сада „зашто ћирилица, шта то значи?“ И то у сред земље Србије, која у Уставу исте има одредницу да је званични језик српски и писмо ћирилица!!!

То је била кулиминација хајке на једну сасвим нормалну ствар у Новом Саду и држави Србији, на шта је градоначелник Милош Вучевић изјавио да се нико није жалио од представника националних мањина.

Тај низ острашћених написа, почев од хистерије и малигних фотомонтажа приликом промјене логотипа Културног центра Новог Сада у ћирилични, само је дио унапријед планиране и координисане акције усмјерене против Устава и консолидације државе Србије.

Државе са толико растуреним системом вриједности и правилима игре у односу на све и једну државу у Европи. Тако је могуће да се на њеном југу, у Прешеву, подижу споменици терористима који су убијали полицајце и војнике те исте државе; док на њеном сјеверу националне мањине траже права каква су довела до насилног отимања Косова и Метохије. Права, каква не баштини ни једна држава у цивилизованој и космополитској Европској унији.

Шлагворт за мржњу

Све што ради Б92, само је шлагворт за подизање међунационалних тензија и буђење мржње, те слабљењу заједничког идентитета грађана Србије и развијање што мањег осјећаја припадности истој. Тако се на Вучевићеву изјаву оглашавају и од Б92 нахушкани представници националних мањина, а овај медијски магнат то сладострасно преноси:

Четири странке и седам цивилних организација војвођанских Мађара траже извињење градоначелника Новог Сада јер не поштује њихова права на језик и писмо.

Они су у отвореном писму позвали и надлежно тужилаштво да покрене поступак против оних који су повредили право мањина на службену употребу језика и писма и подсетили градоначелника Милоша Вучевића да се у Кривичном законику Србије повређивање равноправности грађана и права на језик и писмо сматра кривичним делом.

У писму се изражава изненађење због изјаве градоначелника да "није чуо да је неко од Мађара протестовао због натписа" на дисплејима градских аутобуса, на којима су однедавно путни правци исписани само ћириличним писмом.

Милош Вучевић је ту изјаву дао након што је заменица покрајинског омбудсмана задужена за мањинска права Ева Вукашиновић упозорила градску власт да су на основу Устава Србије и основног акта града Новог Сада поред ћириличног писма и српског језика у употреби језици националних мањина и њихова писма.

Према њиховим речима, Вучевић је својим изјавама послао поруку да се мањинска права могу остваривати само путем протеста, што, по њима, подсећа на деведесете године прошлог века.

Они су позвали председника Националног савета Мађара Тамаша Корхеца и покрајинског секретара за права мањина Андора Делија да предузму све законске мере за остваривање мањинских права.

Отворено писмо потписали су председници Демократске странке војођанских Мађара, Демократске заједнице војвођанских Мађара, Покрета мађарске наде и Мађарског грађанског савеза Андраш Агоштон, Арон Чонка, Балинт Ласло и Ласло Рац Сабо, као и седам цивилних организација.

(цитат завршен)

Шта то бјеху српска права?

У свему овоме јасно се уочава да постоје структуре које свјесно и намјерно раде против државе Србије и било каквог покушаја оснаживања њене државности и његовања традиција које су, у крајњу руку, истргле Нови Сад и Војводину из хегемонистичке руке Аустро-угарске монархије. Залажући се, тобож, против национализма и шовинизма у Срба, Б92 и сличне институције заправо његују и штите туђе шовинизме и некооперативност.

Б92 никада не прави проблем када се нека од државних фирми или установа користи само латиницом у подручјима настањеним искључиво Србима. Зашто?! Зато што је ово институција која користи искључиво латиницу у свим својим дјелатностима и ћирилицу сматра за нешто што треба истријебити. Занимљиво, једнако као што то сматрају у Загребу, Сарајеву, Подгорици и (самопроглашеној) Приштини.

Не треба стварно подсјећати на третман који Срби имају у Мађарској, те која институционална права имају на кориштење језика. Довољно је само указати на оно што се дешава у Вуковару и Источној Славонији (Книн ћемо занемарити јер су одатле Срби истјерани), а о чему Б92 извјештава лежерно реемитујући прилоге хрватских телевизија…

Докле?



0 КОМЕНТАРА

  1. Шта је проблем да све у Србији и РС буде на ћирилици, па то није само нечија воља него и уставна обавеза.
    Наша дјеца уче и пишу оба писма и то је уставна обавеза.

    Циљ јесте да се убије душа народа у сваком погледу, то су преко латиничних медија у српским земљама успјели једнако као што су успјели преко домаћих издајника и олоша да униште привреду.

    Зато сам већ неколико пута замолила да бар на овом порталу пишемо ћирилицом.

  2. Поставили смо следеће питање на фејсбук страници „NIS“: „Поштовање, драго нам је да видимо да користите у објавама на фејсбук страници и на званичној међумрежној представци такође званично писмо Републике Србије, српску азбуку Вука Караџића. Због чега вам је заштитни знак на латиници, ако је ово страница за српско тржиште, имате прекрасан заштитни знак на српској азбуци, искористите га? Унапред хвала на одговору“

    Подржите наше питање на њиховој фејсбук страници кликом на „Свиђа ми се“:

    http://www.facebook.com/NaftnaIndustrijaSrbije
    😀

  3. Жељко Филиповић: Генерације нашег народа рођене после Новосадског „договора“ рођене су и одрасле у ДИРИГОВАНОМ окружењу искључивости латинице уз седатив (бајку, подвалу!) о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, па су стасале на ЗАБЛУДИ о томе шта је „наше писмо“, па се данас ТУКУ ЗА ТУЂЕ У УВЕРЕЊУ ДА БРАНЕ СВОЈЕ! Да будем сликовит: Трогодишње дете милује у крилу змију отровницу привучено шаренилом њених боја. О чему се овде ради? О поступању на основу нагона, а не на основу свести. Дете нема довољно знања о свом животном окружењу, па се упушта у ризично понашање ЗБОГ НЕЗНАЊА. Тако и данашње генерације „милују туђе писмо привучене“…:(

  4. Advokat, слажем се. Б92 иначе има опасних проблема са Уставом који нападају када стигну. Поменута телевизија иначе служи да створи проблем и онда када га нема. Новац ипак некако мора да се оправда.

    Иначе, моја другарица живи у Новом Саду и каже да никаквих проблема није било. Сада видимо да су се огласили и представници националних мањина јер људи са разлогом не могу да дозволе да Б92 „ради“ њихов посао за којим нема потребе. Да је било потребе они би се огласили први.

    Треба се само држати правила и градоначелник је успио да објасни о чему се ради. Никаква расправа по овом питању више не треба да постоји.

    Срби настављају са својом најгором особином – прилагођавање другима одрицањем од себе.