Стање у Америци називају – дужничком бомбом

Укупан дуг компанија регистрованих на америчким берзама, достигао је десет билиона долара. То је права дужничка бомба и много више од хипотекарног “балона” који је изазвао глобалну кризу 2008. године.

понедељак, 9 децембра, 2019 / 15:29

Економисти упозоравају да Сједињене Државе чека највећа дужничка катастрофа и немогуће ју је зауставити.

Од 2008. године корпоративни дуг САД повећао се за 52 одсто, на десет билиона долара, а то је 47 одсто БДП-а државе. Уз то, аналитичари сматрају да је ова процјена прениска, пише Спутњик.

“Додајте обвезницама дуг малих, средњих, породичних предузећа и других компанија које нису котиране на берзама. То је још 5,5 билиона. Значи да је општи корпоративни дуг САД тренутно 15,5 билиона или 74 одсто БДП-а”, констатује амерички “Форбс”.

Не чуди што је банкрота све више. Према процјенама водеће инвестиционе банке Голдман Сакс, банкроти на тржишту корпоративних обвезница са високим приходима ове године ће достиц́и највиши ниво од кредитне кризе 2008. године.

Ситуацију отежава то што велики дио обвезница има веома низак ниво поузданости, само један корак више од “смећа”. Према подацима финансијске компаније Стандард енд Пурс, сада се у рукама инвеститора налази скоро четири билиона долара таквих обвезница. Стручњаци објашњавају да низак квалитет корпоративног дуга тешко да ћ

е довести до рецесије, али у условима финансијске кризе повећаће проблеме у америчкој економији.

Поред тога, чак су и крупне корпорације толико ограничене средствима, да им је тешко да исплате своје дугове.

“Сједимо на бомби која још није експлодирала и не знамо када ће се то десити”, истиче Емре Тифтик, специјалиста за дугове са Института за међународне финансије. “Суочићемо се са таласом банкрота, најстрашнијим икада”.

Америчка централна банка, ФЕД, тврдио је у августу да износи рискантног корпоративног дуга немају ништа заједничко са огромним хипотекарним дуговима, који су били разлог финансијске кризе 2008. године.

“То су различите ситуације. Корпоративни кредити су структуисани сигурније од хипотекарних хартија из двехиљадитих, и банке су у стању да се носе са ризицима”, рекли су аналитичари ФЕД-а.

С друге стране, наводи “Њујорк тајмс”, америчка централна банка “не вјерује баш у посљедице могуће економске кризе у кредитном сектору економије”.

Уз то, управо је ФЕД главни кривац за пораст корпоративног дуга. Након кризе 2008. године, регулатор је спустио каматне стопе до нуле и дуго их је држао на историјском минимуму. Као резултат тога, нежељени ефекти су били превелики.

“Ово доба јефтиног новца годинама је држало до гуше у дуговима зомби компаније” (непрофитна предузећа са дуговима) на површини, које би пропале да су стопе на прихватљивим нивоима”, кажу аналитичари њемачког финансијског гиганта “Алијанс”.

Прошле године, стручњаци Голдман Сакса упозорили су да пооштравање монетарне политике ФЕД-а не оставља “зомби компанијама” шансу за опстанак: нови кредити су прескупи, а нема новца да се исплате стари. Обиље “живих мртваца” је прави подстрек нове кризе.

Страхове узрокује оптерећење дуговима не само компанија већ и савезне владе. Средином новембра амерички државни дуг достигао је 23 билиона долара, а буџетски дефицит премашио је билион.

Недавно је шеф ФЕД-а Џером Пауел увјеравао, говорећи буџетском одбору Представничког дома Конгреса, да ни велики дуг ни велики дефицит не представљају директну пријетњу. Према његовим ријечима, статус долара, као глобалне резервне валуте, помаже у “спречавању било каквих проблема”.

Пауелов оптимизам не дијеле сви чланови ФЕД-а.

На примјер, Банка федералних резерви Сент Луиса објавила је у новембру документ под називом “Разговор о националном дугу”, који јасно имплицира да политика ФЕД-а може изазвати економски колапс.

Експерти банке посебно подсјећају да јавни дуг постаје проблем када расте брже од БДП-а. А према процјенама буџетског одбора, у наредним годинама биће управо тако.

По правилу, влада не треба у потпуности да исплати државни дуг, јер се он рефинансира. Али ако власници државних обвезница ситуацију сматрају нестабилном, одбиће нове кредите. У овој ситуацији централна банка укључује штампарију за откуп обвезница са тржишта. Бесконачни раст биланса ФЕД-а поткопава повјерење у долар и на крају резултира кризом државног дуга, кажу аналитичари.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *