Стање посијаног жита у Српској је задовољавајуће
Стрна жита која су засијана у Републици Српској на око 15.000 хектара налазе се у фази бокорења, односно имају развијена два до три листа и ова фаза развоја је оптимална за њихово презимљавање, оцијенио је научни сарадник Пољопривредног инситута РС Драган Мандић. "Према првим оцјенама са терена у условима гдје су поштоване потребне агротехничке мјере […]

Стрна жита која су засијана у Републици Српској на око 15.000 хектара налазе се у фази бокорења, односно имају развијена два до три листа и ова фаза развоја је оптимална за њихово презимљавање, оцијенио је научни сарадник Пољопривредног инситута РС Драган Мандић.
"Према првим оцјенама са терена у условима гдје су поштоване потребне агротехничке мјере током сјетве, у смислу адекватног јесењег ђубрења правилне обраде и квалитетне сјетве стрних жита, стање усјева је сасвим задовољавајуће у смислу оптималног броја биљака, довољне развијености биљке и слично", рекао је Мандић.
Он је навео да су стрна жита биљке хладног времена и да већи дио вегетације проводе у условима такве климе.
Мандић је рекао да има значајнијих оштећења и уништавања дијела парцела на оним локацијама или парцелама гдје нису проведене потребне агротехничке мјере или је то парцијално ријешено, као и гдје је било плављења парцела и дужег лежања воде и касније стварања леденог покривача.
"На таквим мјестима гдје су биљке уништене или значајно усјев проријеђен, не може се ништа очекивати", додао је Мандић.
Према његовим ријечима, усјевима који су у добром или задовољавајућем стању предстоји прва прихрана усјева, са брзо дјелујућим азотним ђубривима /КАН 27 одсто/ и то када средња температура ваздуха порасте изнад 12 степени Целзијуса.
Он је појаснио да пшеница и друга жита захтјевају азотну исхрану у раним периодима раста, односно за потребе образовања доброг асимилационог апарата, који је пресудан за формирање будућег приноса.