Станивуковић набавља расвјету забрањену у Хрватској?
Група предвођена загребачким "Кончаром" требало је да нас освијетли ЛЕД‑овима који су у Хрватској еколошки неприхватљиви за јавну расвјету, са штетнијим утицајима на здравље грађана.
Пише: Стефан Мачкић
Бања Лука је почетком 2025. године кренула у нову, велику туру освјетљавања. Град је расписао тендер који ће се показати као контроверзан – посао је требало да добије загребачки "Кончар" за понуду од 35 милиона КМ, иако су бањолучка предузећа нудила знатно јефтиније цијене – "АБЦ" 14 милиона КМ и "Електропромет" 28 милиона КМ, писао је тада Капитал.
Разлог је био формални услов да је понуђач морао приходовати у посљедње три године више од 60 милиона КМ, због чега је Град оптуживан за намјештање тендера. Како било, Комисија за жалбе БиХ је, према најновијим информацијама Капитала, поништила "у потпуности тендер", али без више детаља, па нам је судбина овог пројекта непозната.
Могуће штимање тендера нас је, међутим, доста мање опсиједало него ли подозрење према ЛЕД‑овима, којима је град требало да се освијетли. Нису сви ЛЕД‑ови лоши, међутим, они се битно разликују од претеча, првенствено због интензивног, оку непримјетног треперења (flicker) и због емитовања плавог свјетла. Кориштење неодговарајућих ЛЕД‑ова, иако учинковитијих и штедљивијих, може зато узроковати здравствене проблеме, од напрезања и замора очију, до ремећења циркадијалног ритма, задуженог да човјекове биолошке процесе одржава у хармоничном стању складно природним смјенама дана и ноћи.
Обратили смо се због тога Граду Бања Лука још у новембру 2025. године, тражећи да нас обавијесте које су граничне вриједности температуре боје свјетлости ЛЕД‑ова предвиђене тендером. Град је морао да одговори у року од петнаест дана, али није, па смо се и жалили крајем јануара. Занимљиво, одговор смо добили тек јуче, 14. фебруара, дан након што је објављено да је "дефинитивно поништен" овај тендер. Одговор Одјељења за комуналне послове је, још занимљивије, датиран на 27. новембар 2025. године.
Шта је спорно?
Одјељење за комуналне послове дописом открива да је "[у] тендерској документацији претходно поменуте јавне набавке у предмјеру […] наведено да температура боје свјетлости коју зрачи свјетиљка буде у опсегу 3700 – 4300 К односно неутрално бијела."
Град је, дакле, планирао набавити, и од групе предвођене хрватским "Кончаром" је до поништења тендера требало за 35 милиона КМ да набави, ЛЕД‑ове које је у Хрватској забрањено користити за јавну расвјету. Наиме, према хрватском Закону о заштити од свјетлосног онечишћења, свјетиљке температуре боје преко 3000 К сматрају се еколошки неприхватљивим и забрањено је користити их за јавну расвјету (чл. 5. т. 5. и 11. ст. 5. т. 7. Закона).
Као што смо већ рекли, ЛЕД‑ови емитују плаву свјетлост која замара очи, и ремети циркадијални ритам, будући да потискује лучење мелатонина, који на њега утиче. Због тога је, на примјер, и Америчка медицинска асоцијација (CSAPH Report 2-A-16, 2016), највеће љекарско удружење у САД‑у, препоручило да се у јавној расвјети користе ЛЕД‑ови температуре боје до 3000 К, као "знатно побољшање" у погледу утицаја на здравље од ЛЕД‑ова температуре боје од 4000 К.
Препоручени ЛЕД‑ови су притом топлије, жућкасте боје. Осим мање штетног утицаја на здравље, и пријатнији су и угоднији од нападног бљештавила бијелих и "плавих" ЛЕД‑ова. Руководство америчког Болдера, у Колораду, питало је нпр. своје грађане који су им ЛЕД‑ови дражи, те је више од 80% њих одабрало топлије боје, до 3000 К, након чега се овај град и одлучио да пређе на ЛЕД‑ове од 2700 К.
Зашто Бања Лука о овако озбиљном питању, са далекосежним импликацијама, није повела никакву јавну расправу, већ је похрлила набавити ЛЕД‑ове од хрватског понуђача, а који се у Хрватској не могу поставити за вањску расвјету? То не знамо, а – искрено – нећемо ни да питамо, јер нам не пада на памет да очигледне одговоре чекамо мјесецима.
фото: Tnargkiller, Редит (насл.),
bouldercolorado.gov (поређење)