Станивуковић ћути о забрањеној расвјети
Мјесецима нема одговора да ли Град Бања Лука и даље набавља расвјету штетну за здравље грађана и забрањену у Хрватској.
Пише: Стефан Мачкић
Велики пројекат освјетљавања Бање Луке пропао је у фебруару ове године, када је поништен тендер Градске управе тежак 35 милиона КМ. Посао је претходно додијељен загребачком "Кончару", а набавку је поништила Канцеларија за разматрање жалби БиХ по жалбама двају бањолучких предузећа, која су понудила доста повољније цијене.
"[У]сљед непрецизно постављених услова и нејасно дефинисаних доказа којима се иста доказују, понуђачи су били доведени у ситуацију да различито тумаче шта су обавезни доставити у понуди," образложено је у рјешењу Канцеларије. "Такво стање потврђује да садржај тендерске документације, није поставио јединствене и јасно досљедне утврђене захтјеве на основу којих је могуће извршити закониту оцјену понуда."
Расвјета штетна за здравље
Нама је пажњу привукао суштински проблем, већи од процедуралних пропуста у јавној набавци. Открили смо, наиме, да је набавком тражена ЛЕД расвјета опсега температуре боје од 3700 – 4300 К ("неутрално бијела"). Такве свјетиљке су штетније за здравље од "жутих" ЛЕД‑ова, опсега испод 3000 К, те се по хрватском Закону о заштити од свјетлосног онечишћења не смију користити у јавној расвјети.
Градска управа није одустала од набављања расвјете упркос поништењу тендера, па је расписала нову јавну набавку. Тим поводом, средином марта, тражили смо да нас обавијесте да ли се и новим тендером тражи расвјета истог, штетног опсега, и због чега.
Одговоре још увијек, ни након три мјесеца, нисмо добили. Нису нам одговорили ни због чега Градска управа није повела јавну расправу о тако битној теми за јавно здравље, као што су врста и карактеристике свјетиљки које ће се користити за јавну расвјету.
Зашто су спорни ЛЕД‑ови?
Како смо раније писали, нису сви ЛЕД‑ови лоши, међутим, они се битно разликују од претеча, првенствено због интензивног, оку непримјетног треперења (flicker) и због емитовања плавог свјетла. Кориштење неодговарајућих ЛЕД‑ова, иако учинковитијих и штедљивијих, може зато узроковати здравствене проблеме, од напрезања и замора очију, до ремећења циркадијалног ритма, задуженог да човјекове биолошке процесе одржава у хармоничном стању складно природним смјенама дана и ноћи.
Одјељење за комуналне послове обавијестило нас је раније да је "[у] тендерској документацији претходно поменуте јавне набавке у предмјеру […] наведено да температура боје свјетлости коју зрачи свјетиљка буде у опсегу 3700 – 4300 К односно неутрално бијела."
Према хрватском Закону о заштити од свјетлосног онечишћења, свјетиљке температуре боје преко 3000 К сматрају се еколошки неприхватљивим (члан 5. тачка 5. Закона) и забрањено је користити их за јавну расвјету (члан 11. став 5. тачка 7. Закона).
Будући да ЛЕД‑ови емитују плаву свјетлост која замара очи, и ремети циркадијални ритам потискујући лучење мелатонина, који на њега утиче; Америчка медицинска асоцијација, највеће љекарско удружење у САД‑у, препоручила је да се у јавној расвјети користе ЛЕД‑ови температуре боје до 3000 К. Сматрају их "знатним побољшањем" у погледу утицаја на здравље од ЛЕД‑ова температуре боје од 4000 К (CSAPH Report 2-A-16, 2016).
Препоручени ЛЕД‑ови су притом топлије, жућкасте боје. Осим мање штетног утицаја на здравље, такође су и пријатнији и угоднији од нападног бљештавила бијелих и "плавих" ЛЕД‑ова.
Руководство америчког Болдера, у Колораду, питало је нпр. своје грађане који су им ЛЕД‑ови дражи, те је више од 80% њих одабрало топлије боје, до 3000 К, након чега се овај град и одлучио да пређе на ЛЕД‑ове температуре 2700 К.
