Рудник лигнита у Станарима није приватизован, већ је подијељен на два дијела. Вриједна имовина припала је новоформираном предузећу "ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари", а остатак фирме послан је у стечај.

Пише: Центар за истраживачко новинарство

Поред куће Митра Грујића налазе се брда ископаног лигнита, тамног меканог угља који припада оближњем руднику у Станарима. Вриједну руду чувају заштитари који ограничавају кретање заинтересованим пролазницима. Грујићу то не смета. Ископаној руди се весели: „Мени се свиђа и због околине, и радника, и омладине ове, и ради самог себе“, каже овај шездесетогодишњак који на руднику ради.

Рудник је некада био у државном власништву, а данас припада глобалној енергетској групацији под називом Енерџи фајненсинг тим (ЕФТ). Иако је у јавности ово представљено као успјешна приватизација, Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) дознаје да Рудник није купљен у цјелини, заједно са дуговима и потраживањима.

Према финансијској и судској документацији, прије девет година дошло је до својеврсне подјеле Рудника, при чему је већи дио имовине – земљиште, зграде и опрема – постао имовина новоосноване фирме „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“, која је била у већинском власништву ЕФТ-а. Оно што је остало – ресторан, мало земље, дугови и тешко наплатива потраживања – послано је у стечај.

Документација показује да је имовина продана за 10,5 милиона марака, иако је књиговодствено вриједила 28,8 милиона марака. Земљиште површине 267 хектара је препуштено без икакве накнаде.

Испод земље у Станарима има најмање 100 милиона тона лигнита, чија је тренутна тржишна вриједност око шест милијарди марака.

Драган Микеревић, који је био на челу Владе Републике Српске која је то одобрила, каже да стари рудник није био профитабилан и да је правио губитке. „Када треба да ријешите проблем, онда морате бити спремни као хирург да одсијечете руку да бисте сачували организам. У том моменту одлучујете шта ћете одсјећи. Ми смо одлучили тако“, каже Микеревић у разговору за ЦИН.

Основна дјелатност групације ЕФТ су инвестиције и трговина енергијом, а крајњи власник је компанија ЕФТ Инвестмент Плц, фирма регистрована на Кипру, наведено је у ревизорском извјештају фирме. Већински власници су Вук Хамовић и његов син Милош. Хамовића, српског бизнисмена који има адресу и у Лондону, медији називају балканским краљем струје.

Улазак страног партнера

Рудник лигнита у Станарима код Добоја је основан 1955. године. До рата је осигуравао егзистенцију за 450 радника, а послије рата је, као и већина државних предузећа, запао у финансијске проблеме. У 2003. години урађена је трансформација власништва у акционарско друштво, гдје су уз Владу РС као власника већинског пакета акција уписане и акције радника, Фонда пензијско-инвалидског осигурања (ПИО) и Фонда за реституцију.

Милан Ђурић, тадашњи директор Рудника, рекао је новинарима ЦИН-а да су били у тешкој финансијској ситуацији и да је штрајк радника трајао мјесецима: „Рудник је био готово да се експлоатација уопште не може радити.“

Према финансијској документацији, Рудник је средином 2004. године дуговао 11,6 милиона марака: добављачима, јавним предузећима, банкама, радницима за неисплаћене плаће и Фонду ПИО за доприносе радника, а пристигле су биле и обавезе за судске спорове.

Ђурић каже да је због тога Влада РС донијела одлуку да се тражи стратешки партнер који би требао помоћи Руднику да ријеши финансијске проблеме. Међутим, умјесто да се рјешавају проблеми овог рудника, расписан је конкурс за избор партнера за оснивање новог друштва.

ЕФТ је једини доставио понуду па је између њихове фирме из Данске ЕФТ (Холдингс) АпС и Акционарског друштва Рудник лигнита „Станари“ у фебруару 2005. године склопљен уговор о формирању заједничког предузећа „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“. У тој фирми страни партнер је имао 72,24 посто сувласничког капитала, остатак је имао домаћи партнер.

Договорено је да ће Влада РС новом друштву дати концесију за експлоатацију угља на пољима Остружња и Рашковац и прогласити општим интересом експропријацију, односно изузимање уз накнаду приватног земљишта које није припадало Руднику.

АД Рудник лигнита „Станари“ је добио обавезу да новој фирми препусти своју имовину, која је према процјени Рударског и Института економских наука из Бање Луке вриједила 8.670.000 КМ. Међутим, представници института нису направили попис ствари на основу којих су процјену направили, већ су навели да се то не односи на ресторан, залихе угља, стадион и аутомобил „Голф“.

ЕФТ је добио обавезу да у нову фирму унесе капитал од 22,5 милиона марака који ће у периоду 2005. и 2006.године потрошити на рударске и грађевинске радове, опрему и одводњавање.

Одређене обавезе добила је и новооснована фирма „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“. Партнери су се договорили да ће та нова фирма преузети 268 радника из АД Рудника лигнита „Станари“ те да ће платити већи дио њиховог дуга:7 милиона КМ за добављаче, 3,3 милиона КМ за неисплаћене плаће радницима те доприносе за пензионо и социјално осигурање.

Три мјесеца након закључења уговора Влада РС је новој фирми дала концесију за експлоатацију лигнита на период од 30 година, уз могућност продужења овог рока. Услов је да Српској плаћа накнаду 3,4 посто од укупног прихода који оствари продајом угља.

Неколико мјесеци након што је фирма „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“ формирана, у јулу 2005. године, судски вјештаци Раде Дугић и Мира Васић праве попис имовине АД Рудника лигнита „Станари“ која ће постати власништво нове фирме. Појединачно је наведена опрема, грађевински објекти и земљиште вриједности 8.670.000 КМ, што је идентична вриједност оној која је изнесена приликом процјене без пописане имовине. Финансијска документација показује да је вриједност имовине умањена и да је она по књиговодственој евиденцији вриједила око 28,8 милиона марака. Према њиховом налазу, земљиште Рудника није вриједило ни милион марака иако је књиговодствена вриједност земље била око 24 милиона марака.

Адвокат Марко Драгић из Оџака, стручњак за међународно уговорно право, изразио је сумњу у објективност и професионалну етику вјештака. Сматра да су вјештаци „прилагодили своје налазе“ како би остала умањена вриједност имовине.

У међувремену, стари рудник мијења назив у АД Рудник неметала „Станари“. Након што су остали без вриједне имовине, пословање су наставили у ресторану друштвене исхране са 17 радника, јер су остали прешли код новог послодавца. Њихови дугови наставили су се гомилати.

На имовини старог предузећа нова фирма „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“ кренула је са пословањем. Представник ЕФТ-а Стеван Лончар каже да су одмах по уласку у Рудник уложили око четири милиона марака у ревитализацију предузећа. Уз остало, набавили су нове транспортне траке, купили додатну опрему и извели грађевинске и друге радове.

„Рудник је био без основних средстава за рад. Нису имали откривене резерве угља, опрема се распадала, прерада угља није постојала, тржиште се угасило“, каже Лончар у разговору за ЦИН.

Већ у првој години пословања кренула је и производња лигнита. Према подацима из Службеног гласника БиХ, у септембру 2005. и јануару 2006. године са „Градском топланом“ из Добоја склопљен је уговор о набавци угља у укупној вриједности 2,4 милиона марака.

АД Рудник неметала није добио свој дио профита као сувласник у предузећу. Из ЕФТ-а су појаснили да дивиденду нису дијелили, јер су имали повећане трошкове пословања „као посљедицу лошег газдовања у претходних 20 година“. Потврдили су да ни дуг који је акционарско друштво имало није плаћен, како је било договорено, јер то нису могли приказати кроз повећање улога у капиталу.

Напуштање перспективног предузећа

У фебруару 2006. године Република Српска је добила нову Владу на чије чело је именован Милорад Додик. Три мјесеца послије донесен је Закључак да АД Рудник неметала„Станари“ изађе из сувласништва фирме.

У Владином Закључку који је Додик потписао наведено је да акционарско друштво производи само губитке и да се то може зауставити на начин да прода свој сувласнички удио који има у фирми „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“ за 10,5 милиона марака.

У Закључку је наведено и да ЕФТ (Холдингс) АпС из Данске има право прече куповине, а да „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“ д.о.о. има обавезу преузети у радни однос све раднике Рудника неметала „Станари“, односно ону неколицину радника која је остала радити у ресторану.

„Ми смо хтјели да до краја то проведемо. Били смо социјално одговорни и штитили раднике“, рекао је новинарима ЦИН-а Додик, који је данас на позицији предсједника РС.

У Закључку је дата препорука да Рудник након продаје удјела иде у стечај или ликвидацију. Додик сматра да овдје нема ништа спорно. „Када Влада донесе одлуку, ја потпишем закључак и то је моја обавеза“, рекао је у краткој изјави.

Одбио је дуже разговарати о овој теми.

Закључак Владе прихватили су и Скупштина и Управни одбор АД Рудника неметала. Врло брзо је расписан јавни конкурс о продаји удјела АД Рудника неметали „Станари“ у новоформираном предузећу. У огласу је назначено да право прече куповине има ЕФТ (Холдингс) АпС из Данске, а ако они не искористе, то право припада најповољнијем понуђачу.

Они су били и једини који су се јавили за откуп 27,76 посто сувласничког удјела у фирми. Исплатили су 10,5 милиона марака АД Руднику неметала „Станари“ и постали једини власници фирме „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“.

С обзиром да је тадашњи губитак АД Рудника неметала „Станари“ био већи од 20 милиона марака, новац који су добили није био довољан да их спаси. Седам година послије над њиховом имовином отворен је стечај пред Окружним привредним судом у Добоју.

Адвокат Драгић сматра да Влада РС није могла донијети Закључак о иступању Рудника из заједничког предузећа, јер она није била стопостотни власник акционарског друштва. Драгић сматра да је таквом одлуком Влада РС нанијела штету осталим акционарима, најмање у номиналној вриједности њихових акција. Он подсјећа да отварањем стечајног поступка престају сва оснивачка права власника друштва па тако и акционара. Право на имовину прелази на повјериоце.

Иако најмање десет малих акционара с којима су разговарали новинари ЦИН-а немају информације шта се с Рудником десило, бивши директор Ђурић сматра да је урађен добар посао.

„Није ништа било завијено“, каже Ђурић.

267 хектара земљишта за 0 КМ

Након што су се партнери разишли, у јануару 2007.године, вјештак Васић је допунила свој извјештај који је у вези са вриједности земљишта које је припало „ЕФТ Груп-Рудник лигнита Станари“ и уписала све катастарске честице на којима се земљиште налази. Она је у том извјештају навела да земљиште површине 269 хектара не вриједи ни милион марака. Према њеној процјени, површина од 267 хектара је такозвана откривка, те због тога не вриједи ни једну марку. Према билансу стања АД Рудника лигнита „Станари“ из 2004. године, њихова земља је вриједила око 24 милиона марака.

Међу катастарским честицама које је Васић пописала као откривку, односно рудиште са којег је скинута земља да би се извадила руда, била је и парцела на којој се налази зграда ресторана који припада старом Руднику. Та је земља заједно са рестораном оптерећена кредитом у висини од 244.000 КМ, раније подигнутим код Хипо банке.

Васић је одбила разговарати са новинарима. У ЕФТ-у су објаснили да је то била грешка која је исправљена на начин да су те катастарске честице враћене у посјед АД Рудника.

ЕФТ је уплатио 22,5 милиона марака темељног капитала у фирми. Лончар каже да су потрошили и 40 милиона марака на експропријацију земљишта и објеката.

Уз остале и мјештанин Грујић преговара о продаји своје имовине. „Понуде нису пале, али смо у преговорима“, каже новинарима на упит колико пара очекује да добије за своје имање.

ЕФТ на основу концесионог уговора, који је добила њихова фирма „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“, има право на експлоатацију руде у Станарима.

Предсједавајући Комисије за концесију РС Предраг Ашкрабић каже да је концесија дата на основу њихове самоиницијативне понуде у току приватизације Рудника. „Глупо је да добију фирму која има само дугове, а да не добију, нормално, природна богатства на основу којих је та фирма и настала“, каже Ашкрабић.

Према подацима из Службеног гласника БиХ у периоду оснивања фирме, од 2005. до краја 2013. године „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“ је на јавним тендерима добио уговоре о испоруци лигнита у износу од 13 милиона марака. Министарства индустрије, енергије и рударства РС у писменом допису наводи да су до сада платили 3,4 милиона марака по основу концесионе накнаде.

У концесионом уговору се наводи да у Станарима има лигнита за наредних 50 година, уз увјет да се ископава око 3,5 милиона тона годишње. У ЕФТ-у тврде да годишње производе око милион тона лигнита, али да планирају производити 2,5 милиона тона у једној години. Од тога ће 2,3 милиона тона угља трошити термоелектрана коју граде у близини рудника, а остало ће продавати на слободном тржишту. У овој фирми сматрају да је ово био добар посао за све. „Нисмо никада за себе правили лоше послове“, каже ЕФТ-ов представник Стеван Лончар.

ИНФОГРАФИКА