Шта вама значи Илијаш?

Јуче су у комплексу манастира Света Петка у Бијељини освештане плоче са именима 1237 погинулих бораца и цивилних жртава рата са подручја Илијаша, Рајловца и Вогошће.

недеља, јун 23, 2013 / 19:42

Пише: Марко Шикуљак

Дошао сам нешто раније, не би ли се нашао од помоћи организаторима, будући дио удружења које је покренуло изградњу спомен обиљежја, а онда у радном задатку узео изјаве и са колегом кренуо на посао, гдје се све пакује за вијести. Преслушавам поново изјаву у којој ратни војни инвалид набраја погинуле. Сина јединца, брата, братића и сестрића.

-Тешко је причати и испричати. Било па готово, морамо даље. Једино што смо сви ми, јадници, запостављени од стране владе.

Ту је кренуло из мене, право на очи.

Осјећај запостављености, то је ваљда неки индивидуалан осјећај. Да ли се неко може одужити за такве губитне, дати неку надокнаду, учинити нешто посебно, не треба о томе ни причати. Осјећај запостављености нисам осјетио директно, али је јак од оног момента кад сам чуо да Република од које породице погинулих очекују нешто, било шта, нема комплетне и сређене спискове страдалих.

Онако, да одеш у неки архив или на интернет базу података, и да кажеш, ту су сви. Видјели су то Илијашани када су почели са изградњом споменика. Случајеви да им породице погинулих јављају како неко недостаје, како на списковима нема једног од два погинула брата, у једном случају двојице, дизали су косу на глави од језе да ће се о неког огријешити, па да ће му име бити изостављено на плочи.

На страну што су за споменик новац скупили највише од добровољних прилога. Прилози званичних институција, Града Бијељине и Министарства борачке заштите, учествују негдје око петине средстава. Ничега не би било да није огромног залагања групе људи, и жеље да једно страдање не остане у сјени заборава.

Умјесто у музеју, чува се приватно

A photo posted by фронтал.СРБ (@frontalrs) on

Шта је ту битан неки Илијаш, мјесто међу оним са највећим бројем жртава у односу на број становника, са бригадом одликованом орденом Немањића, мјесто за које можда нисте ни чули до сада?

Илијашка бригада је бранила око 137 километара линије одбране, са три стране притиснута бројнијим непријатељским снагама, које су туда жељеле пробити коридор до Сарајева. Тиме би 30 хиљада муслиманских војника из Сарајева постали оперативни на подручју цијеле БиХ, чиме би промијенили однос снага на свим ратиштима, и сигурно утицали на могући исход рата.

Борбена линија коју су држали Илијашани, Рајловчани и Вогошћани није пукла, а ова мјеста су Дејтонским споразумом додијељена МХ Федерацији. Они који су у њима издржали читав рат, једног јако ружног и хладног дана покупили су што су могли, најпосле и своје погинуле борце у сандуцима, и отишли. У Републику Српску.

Немојте сад да их питате што споменик није у Илијашу. Није, јер не заслужује да буде скривен у порти храма светог Илије. Ту у комплексу манастира Свете Петке у Бијељини, којег и недовршеног већ обилазе људи из свих крајева, биће видљивији онима којима је прече да виде. Онима који не знају колико се плаћало стварање Српске, или онима којима је пред крај деведесетих падало на памет да кажу: Барем сте имали времена да све понесете на камиону.

Било па готово. Морамо даље.

ПС: Спомен обиљежје није завршено, (не наравно као на фотографији која је направљена доста раније), а уколико вољни помоћи довршетак, о начинима се можете распитати на сајту.



18 КОМЕНТАРА

  1. Ilijašani kao u ostalom svi borci sarajevskog ratišta su pravi heroji! Odbranili krvavo svoja ognjišta a onda radi naše Republike Srpske napustili svoje domove i otišli na nepoznato.Nama je teže palo maćehinski odnos BL prema nama nego ratne muke koje smo preživili.
    Šta bi bilo da su ostali Srbi u Ilijašu, Hadžićima,Vogošći,Ilidži,Grbavici.. ne bi bilo RS.
    Imovinu i resurse koje smo ostavili više su vrijedili tada nego cijel RS.
    Neka im je vječna Slava i hvala!

  2. Radi naših budućih potomaka dobro je da se rade ovakva spomen obilježja.Da se zna koliko košta sloboda i šta je sve naš napaćeni narod proživio da bih stvorio Republiku Srpsku.Nažalost mnoge stvari nisu onakve kakve bih trebalo biti.Ovi ljudi i njihove žrtve su zaboravljeni od vlasti i onih koji nešto znače u narodu.Kao da se nekoga bojimo kazati da smo Srbi,da smo svojom teškom borbom stvorili RS.Vlasti RS su potpuno zapostavili ovakvu populaciju stanovništva.Biti izbjeglica ili kako se to popularnije kaže prognanik,znači biti čovjek sa manje prava od onih koji to nisu.To mi najbolje znamo na svojoj koži.Evo nekoliko primjera koji potvrđuju ovo što govorim.Izbjeglica ili prognanik ne može povezati svoj radni staž kao što to mogu oni koji to nisu i nažalost koji su zbrisali sa ovih prostora početkom devedesetih godina.Izbjeglica nema tzv.obavezno osiguranje kao što to imaju oni koji to nisu.A ni jedni ni drugi nisu radili.Da bih naše dijete negde apliciralo za posao traži mu se rodni list ne stariji od šest mjeseci i ako to ni jedan zakon ne poznaje.Da bih ste rodni list dobili u mjestu rođenja,ako je u FBiH morate lično otići ili uraditi punomoć,da vam to neko drugi uradi.Ako ste rođeni na prostoru sadašnje RS to možete uraditi u bilo kojem mjestu gde se ovakvi dokumenti rade.I da ne nabrajam dalje, mučno mi je.

  3. Илијашани, најбољи борци ВРС-а, сви ко један, свака част тим људима, за разлику од оних јајара из крајине што су бјежали „јер их је неко продо“?? Ови људи у Илијашу су цијело вријеме рата били свјесни и знали су да Илијаш не може остати у РС, али су били одлучни да се ту боре на свом кућном прагу до краја рата, а после ће бити замијењени за неки други дио БиХ! За то имају моје поштовање гдје год да су, а РС је испала неправедна и непоштена према том храбром српском народу средње Босне!

      1. Слободана,нисте прочитали текст и неке коментаре који дају праву слику.
        Наравно да је и Крајина продана само је огромна разлика у жртви и љубави за Републику Српску између Срба из Српског Сарајева и Крајишника.
        Ко је упознао те људе може само да жали што није рођен баш у том Илијашу.

  4. rammstein
    “Ови људи у Илијашу су цијело вријеме рата били свјесни и знали су да Илијаш не може остати у РС, али су били одлучни да се ту боре на свом кућном прагу до краја рата, а после ће бити замијењени за неки други дио БиХ!“
    Znaci 1237 boraca u Ilijasu je poginulo da bi poslije njihovu djecu i zene naselili sirom Istocne Bosne i Brčkog. Mislim da ih je Raso dvostruko izradio. Prvo ih je ubjeđivao da će Ilijaš biti u RS, a onda ih je nakon dejtona poslao u Brčko opet ih ubjeđujući da će Brčko biti u RSB-)

  5. zmaj , 24.06.2013. 14:07:23

    Није тачно, Рашо није крио резултате преговора и у готово сваком договору око прихватања мапа, од којих су у почетку ваши муслимански политичари бјежали ко ђаво од крста, док их нису за уши повукли из међународне заједнице, да виде шта они у ствари хоће! Босну подијељену на кантоне што је прво нудио Радован или своју неку утопистичку централистичку босну коју ће добити у лимбургу мјесецу!
    На сваком том договору о подијели града Сарајева, о усвајању мапа, Илијаш је стрчао јер залази у територију између Зенице и Сарајева, тако да је био неодржив политичким преговорима, иако су га оружјем добро бранили Срби!
    Значи никакве ту преваре није било, Радован није крио своје резултате преговора и у њима се могло видјети да је сјеверни дио града неодржив за нашу страну. Прије се вјеровало у замјену територије са Храсницом и лијевом обалом Миљацке, него да ће Илијаш и Вогошћа припасти РС-у!
    Нас је на лијевој страни Миљацке најскупље кошта аеродром, јер ово што је зацртано око Добриња, припало би комотно РС-у, али та линија би одвајала аеродром од Сарајева па је и то пало у воду у Дејтону!

  6. Вјечна им слава и хвала, безброј пута сам поновио је СРК ВРС одиграо најзначајнију улогу у добијању рата, а српскосарајевски Срби су послије Дејтона својом жртвом ставили печат на дефинитивни опстанак РС. Мало гдје је толико било изражено јединство народа и војске као у СС, а мислим да нигдје у толикој мјери није било херојства и одлучности у одбрани и поред онога о чему је Рамштајн писао. У љето 1992. смо још били на територији под контролом тзв Армије БиХ, одједном је почела масовна пуцњава са прозора и свеопште весеље муслиманског становништва, разлог, кажу, пали Чекрчићи, мој стари и још један комшија Србин, ко попишани улазе у лифт, да побјегну од те атмосфере, пола сата касније и ја улазим у „кућу“, а стари сједи и видно расположенији држи флашу, погледам, касетофон у шпајзу, максимално смањен, али довољно да се чује Радио, пардон, српски радио Илијаш и Гордана Крунић, извињавам се ако сам погријешио, који су по милионити пут демантовали муслиманске жеље, а пар мјесеци касније је и мој стари постао борац у СРК ВРС.
    Још једном, вјечна им слава и хвала.

  7. То је био врхунски патриотизам српскосарајевске раје и народа, то треба у уџбенике ставити да покољења читају као што ми читамо ко Библију књиге Стевана Јаковљевића Српска Трилогија.
    Најбоље се РС одбранила баш из Илијаша, јер да је дошло до спајања муслиманских корупса из Сарајева са Зеничким и Тузланским, од РС би само могла остати гранична мјеста уз Дрину, а можда ни то. Овако најбоља одбрана са тог мјеста које је иронијом судбине било и њихова постојбина неколико вијекова уназад, а потпуно свјесни неизбјежне замјене територија након рата!

  8. Vječna im slava i hvala i ko u to vrijeme nije bio na tom lokalitetu (opštine Hadžići-Ilidža-Rajlovac-Vogošća-Centar/Nahorevo-Ilijaš)taj ne može ni da shvati kakva je to herojska borba bila i kako je organizovana odbrana Srpskog Sarajeva. Nigdje u Srpskoj nije bilo takve organizacije i mobilizacije svog vojno sposobnog stanovništva. Sigurno da ne bi trebalo zaboraviti ni herojsku borbu Hadžića, Neđarića (a ne Nedžarića) Dobrinje, Žuči, Čekrčića… ili bolnice Žica.
    A što se tiče rukovodstva sa Pala samo rijetki su smjeli se spustiti do navedenih opština. Rammstein, samo da znaš Radovan je tek pred kraj rata došao do Ilidže.
    A poslije Dejtona jedno psihološko beznađe. pomiješane emocije. Kraj rata, a izgubio si teritoriju jednim potpisom Vožda, kojim ništa nije trajno riješio. Ostavio neriješeno Brčko, a da je barem za Srpsko Sarajevo trajno dobio Brčko, Goražde i pojas oko Drine mnogi bi lakše prebolili odlazak sa ovih prostora.

  9. Симо П. Ороз
    Ne vidim zašto bi trebalo da krene salva uvrena. Ne namjeravam se prepucavati sa bilo kim oko bilo koje, a kamoli ove teme. Rammstein (Bagi) zna za ove činjenice i za prepuštenost tog dijela teritorije da se snalazi i organizuje kao da se radi o ustanku, a ne o ratu.

  10. bl.savjest, 25.06.2013. 09:03:27

    Ти онда добро знаш да Радовану нису дали ни да иде у Дејтон, хтјели су Милошевића, пошто су га имали већ реш печеног, пустио им је Книн, као залог новог повјерења!
    Радован је већ једном избјего тај обруч, кад су га Мицотакис и Милошевић у Атини притиснули уза зид, али их је вјешто искулиро касније преко Народне Скупштине!
    Радован није ни имао шта тражити по тим нашим рововима, није он био демагог, његов борбени положај је био у Женеви и Бриселу, тамо је и побјеђивао углавном док нас је довео у комаду до Дејтона. Потпис Дејтона и предаја Српског Сарајева је лично милошевићево дијело! О томе сви учесници дејтонских преговора свједоче, да ли због вискија, да ли због тога да се та мучнина преговора прекине и крене у неком другом правцу, слинајџић је пришао милошевићевом столу и направио психолошку предност, оно као шта хоћеш? Милошевић му је одговорио борили сте се ко лисице из рупе, из Сарајева, ето поклањам вам га!

  11. Сву продају наше територије да би се потписао мир је договорио Роберт Фрејџер који је као случајно погинуо на Бјелашници у Сфором транспортеру, толико о херојској муслиманској војци, биједама попут Дудаковића и остале багре.

    Послије је то преузело чувено зло Холбрук и завршио посао.
    Давање 13 градова са повратком касније Шипова и Мркоњић Града је завршено за три дана.

    Договор је био да се војнички изгуби Илијаш, Вогошћа и Хаџићи, али је наша војска, у то доба минимум пет пута мања, пружила херојски отпор и увукла муслимане и нато у јесен, тако да је Милошевић морао дати за столом оно што је договорио са Туђманом, алијом и нашим у Дејтону.

    Ако постоји херојски град онда је то Илијаш, Вогошћа и Хаџићи, клањам се и довијека ћу поштовати све њих од дјетета до старих људи.

  12. Treba dinijeti zakon: Sve ilijašane u Ilijaš, a ne da napuštaju vijekovnu srpsku zemlju. To isto važi i za vogošćane, hadžićane i druga pogranična mjesta, nemogu svi da se strpaju u Banjaluku, Bijeljinu, Brčko…

  13. Zbog tih „interno raseljenih lica“ po Banjaluci, Bijeljini, Brčkom… velika većina naroda starosjedilaca nemože da dođe do zasposlenja u opštinama gdje su rođeni i živjeli 40-50 godina. Sramota da se starosjediocima oduzima pravo na rad u rođenoj opštini zbog ogromnog broja „interno i namjerno raseljenih lica“ koji su svoju očevinu ostavili u Ilijašu, Vogošći, Sarajevu, Visokom, Tuzli…

  14. rammstein, 25.06.2013. 13:19:17

    “… хтјели су Милошевића, пошто су га имали већ реш печеног, пустио им је Книн, као залог новог повјерења!“

    Значи, ипак је Книн издат. Није пао због кукавичлука Крајишника.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *