Шта све живи у језерима Националног парка Сутјеска

Публикација "Биодиверзитет језера Националног парка Сутјеска и препоруке за њихово одрживо управљање" која је настала као производ научних истраживања реализованих на љето 2016. године презентована је данас у просторијама Центра за животну средину у Бањалуци. Фокус истраживања је био на пет језера: Доње и Горње Баре, Црно, Бијело и Орловачко језеро. На њима је истражено присуство различитих група организама и квалитет воде, а пронађене су и нове врсте.

"Са више од 900 налаза око 370 таксона овим истраживањем још једном потврђујемо богатство биодиверзитета овог подручја, али и указујемо на значај правилног управљања Парком и свим његовим вриједностима. Зеленгора спада у најинтересантије и најдрагоцјеније планине Динарида, док њена глацијална језера, тзв. ‘горске очи’ вијековима пружају услове за живот ријетким и осјетљивим организмима. Да ли ће то тако и остати, зависи искључиво од наше одговорности и спремности да очувамо непроцјењиву природу коју имамо", истакла је Ива Миљевић из Центра за животну средину.

Претходни научни подаци за истраживана језера су штури, застарјели или уопште не постоје, те је од изузетне важности да се будућа научна истаживања подрже и реализују, не само у заштићеним подручјима, већ широм наше земље. У прилог томе иде и чињеница да је током релативно кратког трајања истраживања пронађено на десетине нових врста.

"Национални парк Сутјеска сматрамо једним од наших највриједнијих подручја, те годинама улажемо наше вријеме, енергију и знање како би било што очуваније. Након успјешне борбе против планираних хидроелектрана на ријекама Сутјеска и Хрчавка, наставили смо активности у овом Парку које за циљ имају подршку, промоцију, бољу заштиту и квалитетније управљање", изјавила Наташа Црнковић из Центра за животну средину.

Промоцију су присуствовали представници Природно-математичког факултета, ЈУ Музеја Републике Српске, Националног парка Сутјеска и остали заинтересовани појединци који су исказали пријеку потребу да се стручна заједница више укључи у планирање квалитетног и сврсисходног управљања нашом природом и природним ресурсима.

"Потрудили смо се дати препоруке на основу стања које смо затекли на терену током истаживања, са акцентом на спријечавање даљих негативних утицаја примијећених на глацијалним језерима и њиховој околини. Контролисано и планско порибљавање, органичавање кретања моторних возила и туристичке активности су само неке од препорука које смо детаљније обрадили и уврстили у овој публикацији. Неопходно је све активности детаљно планирати и дати приоритет очувању природних ресурса, због чега се национални паркови оснивају и на чему, на крају крајева, највећим дијелом темеље своју туристичку понуду", закључио је Ђорђије Милановић, стручни сарадник за практичну наставу Шумарског факултета у Бањој Луци.