Шта се све спинује након избора у Никшићу

Брзина којом се преброје гласови на локалним изборима у Црној Гори (гласа се само за листе) и одреде мандати заправо само оставља више времена које се попуњава више него очигледним политички мотивисаним тумачењима. Све са циљем да је политички корисније да се нешто представи онако како коме одговара, а не онако како јесте.

Изборни резултат у Никшићу је скор па кристално јасан. Излазност је била слична као на парламентарним изборима. Удружени ДПС и СД су освојили сличан број гласова, као и УРА и СДП који није прошао цензус. Расподјела се десила између коалиције За будућност Никшића, Мир је наша нација и Народног покрета, који су у збиру освојили сличан број гласова као двије опозиционе колоне на парламентарним изборима. Будући да је НП који је прошле године постојао само на нивоу иницијативе подржавао листу За будућност ЦГ, док је њен носилац Здравко Кривокапић подржао групу грађана која се нашла на листи Мир је наша нација, јасно је зашто је однос гласова на локалним изборима више у корист Бечићеве коалиције.

Ипак, "За будућност" је најснажнија опозициона листа и сва политичка пристојност говори да њима припада мјесто начелника. Међутим, читава армија "давача изјава у медијима" се удружила да истакне како је "За Будућност" изгубила изборе, а "Мир" добила, истичући "трендове раста". У објашњавању како је 10 одборника "Мира" више од 11 одборника "За будућност", просто није јасно како се нису сјетили да за побједника прогласе листу Дритана Абазовића са једним одборником за побједника. Јер исто тако је проглашен побједником након парламентарних избора иако је имао најмање посланика, а добио је најмоћнију функцију (исто оно што је постао Вучић 2012. у влади Ивице Дачића) у влади која се званично кити тиме да је нестраначка и стручна. Премда је Абазовић предсједник политичке организације (колико год она била средство тајкунско медијског конгломерата) и премда од струке има само неколико округлих столова и панела у организацији НАТО удружења.

Удружено спиновање у корист двојца Бечић и Кривокапић и њихове изборне листе у Никшићу непристојно је колико и прве објаве регионалних медија са добро познатом агендом. Они су одмах у насловима истицали да је Ђукановићева странка добила изборе, иако је одмах било јасно да јој је скупштинска већина недостижна. Као што је Фронтал најавио, права борба се водила за однос унутар опозиционих листа. Она иза које стоје Бечић и Кривокапић је имала намјеру да освоји барем глас више од конкурента, и у томе није успјела. Поштено је честитати замало бољем и дати му што га следује. То ће вјероватно учинити а сва идеја спиновања служи томе да се створи утисак да је направљен уступак и кад се некоме даје оно што је сам заслужио.

Из избора у Никшићу треба извући и неке шире закључке. ДПС је показао извјесну чврстину, што говори да је досадашњи слоган којим је оправдавана политика Дритан –Кривокапић владе, стрпљен спашен, уопште не даје резултате у демонтажи режима ДПС и његове дубоке државе. Курс односа према српском националном питању или према региону, остао је исти.

УРА очигледно жели да га преузме за себе, док ДПС игра улогу помахнитале шовинистичке дружине, која на локалним изборима упада у приватни посјед како би срушила билборд кандидата Демократа, која је потпуно неутрална странка у погледу "идентитетских питања". Сада се након избора њихова безлична политика проглашава умјереном, док је политика ДФ као главног чиниоца коалиције "За будућност" проглашава екстремном, иако је у Никшићу била потпуно оперисана од било каквих националних тема.

Резултат коалиције око ДФ се не може поредити са оним са парламентарних избора, односно не може се називати падом, будући да је у питању ексцес изазван свим око спорног закона о имовини цркве. Ако га посматрамо као ексцес, ЗБНК је остварила бољи резултат него ранијих година. И резултат листе око Демократа је сада ексцес, јер се Кривокапић не може рачунати као њихов члан, односно тек треба видјети да ли је у питању нека врста сталне сарадње, коју већ више година имају ДФ и СНП. Све у свему, једино мјеродавно у овом тренутку је то што ЗБНК има више гласова од МЈНН.

Повика на ДФ може се оправдати тиме што су гласачи засићени вјечитим опозиционим лидерима Андријом Мандићем и Небојшом Медојевићем. Њима се заиста може свашта приговорити, осим тога да нису направили довољно компромиса да се сруши ДПС. А баш у Никшићу се није гласало ни за Мандића ни за Медојевића, већ за Марка Ковачевића, човјека који је рођен 1988. Његово потискивање у корист Копривице (Демократе) било би само отежавање стварања неког новог лидера коалиције, што би ваљда требало да буде у циљу оних који су сити поменутих старих лица.

Један од спинова је и схватање које потенцирају људи ван Црне Горе, како је у питању српска побједа, или побједа српске коалиције. Српски или Срби, употријебљено и у наслову овог текста је врло условно. Српство је у Црној Гори прилично неодређено, и схватању националних појмова треба приступити са мноштво нијанси. Појмови "Србин" и "Црногорац" данас нису антиподи, иако се ДПС трудио да то постану, али ни сива зона са мноштвом тумачења шта једно и друго значи није ситуација која весели. Оно што јесте одређен помак јесте то да највише шансе за позицију градоначелника има човјек коме није тешко да каже да је Србин. За јавну сцену то је ријеткост, а на било каквим функцијама је изузетак.

Посебно је занимљиво што су Вијести окарактерисале резултат у Никшићу као пораз Александра Вучића, што сладострасно понављају и неки у Србији. Није јасно шта је тачно пораз, будући да Вучћа често повезују са Ђукановићем, а у последњем случају са ДФ. Будући да ДФ има највише шансе да добије градоначелника, опет је питање шта је ту пораз. Вијести то нису објасниле, пошто су тврдњу ставиле у наслов текста, док у њему нису помињале Вучића.