Шта о привреди Српске мисли предсједник коморе

У Републици Српској су ове године остварени значајни резултати у привредном развоју што показују и статистички подаци о расту физичког обима производње од 3,5 одсто, рекао је Срни потпредсједник Привредне коморе Републике Српске Михајло Видић. Он каже да је раст у прерађивачкој индустрији од 2,4 одсто охрабрујући, али да мора бити још знатно већи како […]

субота, децембар 12, 2015 / 10:51

У Републици Српској су ове године остварени значајни резултати у привредном развоју што показују и статистички подаци о расту физичког обима производње од 3,5 одсто, рекао је Срни потпредсједник Привредне коморе Републике Српске Михајло Видић.

Он каже да је раст у прерађивачкој индустрији од 2,4 одсто охрабрујући, али да мора бити још знатно већи како би бруто национални доходак био већи од прогнозираних нешто изнад један одсто.

"Запосленост од почетка јануара до краја октобра биљежи раст од 1,4 одсто, али је највећи дио радно активног становништва запослен у ванпривредним дјелатностима и јавним предузећима, а не у реалном сектору", истиче Видић.

Он назива апсурдом што ентитети, односно реални сектор финансира плате и трошкове 20.000 чиновника на нивоу БиХ, уз оцјену да је њихова ефикасност упитна.

Видић каже да је укупан обим робне размјене са иностранством већи од пет милијарди марака, покривеност увоза извозом изнад 59 одсто, иако је извоз у односу на прошлу годину имао пад од 3,3 одсто, док је пад увоза изнад 10 одсто.

Упркос наставку дебаланса у робној размјени, Видић као свијетлу тачку у овој области издваја дрвопрерађивачку индустрију Републике Српске која има најдинамичнији раст извоза.

"Дрвопрерађивачи су остварили извоз од 240 милиона КМ што је четири пута више од увоза у овој области, а карактеристично је да се извозе производи већег степена финализације, што је тежња свих привредних грана", рекао је он.

Према Видићевим ријечима, многи проблеми привредника су ријешени ангажовањем Владе и Привредне коморе кроз доношење нових законских рјешења о мултилатералној компензацији, порезу на добит, опорезивању личних примања, повећању основице за опорезивање и бројних других мјера за побољшање привредног амбијента, стварању климе за нова инвестирања и отварање радних мјеста.

"Инсистираћемо на даљем растерећењу привреде од фискалних и парафискалних обавеза, јер би нижа стопа оптерећења довела до веће обухватности и већег прилива у буџет Републике Српске, као и до елиминисања сиве економије и црног тржишта у значајном дијелу", најавио је Видић.

Он истиче да је неопходно радикално смањити ућешће црног тржишта у укупном обиму промета у Републици Српској, уз процјену да оно већ чини 40 одсто тог промета, чиме је значајно оштећен буџет Републике.

"Црно тржиште и сива економија није само у прометној сфери, него и у сфери рада, јер имамо огроман број радника који раде на црно“, указује Видић.

Без намјере да амнестира послодавце који ангажују раднике на црно, он сматра да треба смањити обавезе и доприносе на лична примања и тако смањири и број од готово 40.000 радника који сада раде на црно.

"Смањењем обавеза, а повећањем обухвата, имаћемо далеко већи приход у државној каси, али такав прилаз захтијева и далеко веће ангажовање прије свега инспекцијских органа", истакао је Видић.

Он је указао на проблем да се контроле врше само у регистрованим фирмама, док непријављене фирме нису предмет ничије контроле.

Видић очекује да ће овај проблем бити ускоро ријешен измјенама закона о инспекцијским пословима.

Према његовим ријечима, податак о 68.000 блокираних рачуна у БиХ говори о потпуној неликвидности привреде, што не може бити ријешено мјерама репресије, јер привредник са блокираним рачуном неће моћи ни казну да плату.

"Треба инсистирати на стварању привредног амбијента који ће стимулисати прије свега домаће инвеститоре да капитал који имају инвестирају у својој средини, јер они су показатељ пословне климе и страним инвеститорима", каже Видић.

Као посебан проблем на који пословна заједница указује годинама он је издвојио парафискалне намете.

"Привредна комора заједно са Владом ради регистар парафискалних намета који једној просјечној фирми годишње односе и до 50.000 КМ", рекао је Видић и нагласио потребу за растерећење привреде од фискалних и парафискалних намета.

Он оцјењује и да нови закон о раду, који је у припреми у Републици Српској, никако није усмјерен против радника.

Видић очекује реформе и у области образовања како би се садашњи огроман број неконтролисано произведених кадрова привео пословима за које постоји објективна потреба у привреди, кроз пројекте преквалификације и за високообразоване људе.

"Концепт за даљу економску политику су отварање нових радних мјеста, привлачење домаћих и страних инвеститора, повећање конкурентности предузећа на иностраним тржиштима, повезивање у пољопривредној производњи и производња за познатог купца", закључио је Видић.

Са позиције предсједника Подручне привредне коморе Бијељина, Видић каже да ова регија има лагани раст привредне активности.

Према његовим ријечима, занатско-предузетничке радње се више отварају него што се затварају, а низ привредника остварује веома значајне резултате у дрвопривреди, прехрамбеној индустрији и металној индустрији, а значајан је и успјешан рад електроенергетских капацитета.

Ова регија има 1600 привредних субјеката, углавном микро и малих предузећа и до пет одсто средњих и великих предузећа.

Видић је као посебно успјешно предузеће у регији ове године, као и низ претходних година, издвојио предузеће "Орао" у Бијељини.

"Својим радом и активношћу менаџмента `Орао` заслужује сва признања, од бриге за 400 радника до отварања нових погона и освајања нових тржишта сваке године", закључио је у изјави Срни потпредсједник Привредне коморе Републике Српске Михајло Видић.



Оставите одговор