Шта нам мисли младост: Млади политичари о будућности

На млађим свијет остаје. Колико смо пута чули ову реченицу. Ипак, ако већ желимо неки увид на коме ће свијет остати и каква нам се будућност смијеши, одлучили смо да им поставимо питање.

На њима ће у будућности остати учешће у политици, па смо хтјели провјерити какве су им визије.

Добили смо додудше мање одговора од броја адреса на које смо послали. Омладинци СДС (Борис Јеринић), СП (Срђан Тодоровић) и ПДП (Зоран Талић) нису нашли за сходно да одговоре, или су заборавили на молбу и неколико подсјећања, или имају толико обавеза па не стижу још од краја 2011. Надамо се да ће и ово схватити као позив да искористе прилику да се представе јавности. Није кампања само кад је кампања.

Нисмо задали правило да на питања морају одговорити предсједници страначких омладинских секција, па тако испред Демократске партије, о младима прича, Милоје Сексан, предсједник ГО Бања Лука, а испред Народне демократске партије, Перо Милић, члан ГО Бања Лука. Од коалиционих партнера СНСД и ДНС добили смо одговоре предсједника омладине.

Прво питање, на које су наши саговорници одговарали гласи: Колико млади у странкама имају простора, колико могу наметнути нови приступ и своја виђења?

Драган Мамић, предсједним Младих Демократског народног савеза.

– Као и у другим сегментима друштва млади веома тешко долазе до изражаја и у политици да не кажем, нарочито у политици. Још један од разлога је и аверзија младих према политици јер је потребно доста труда, залагања и одрицања да се чује ваш глас а поготово глас младих, а често се и поред свега тога све заврши на покушајима, тако да млади често и одустану од те борбе са вјетрењачама. Питање утицаја младих и могућности да се наметну са својим виђењем проблема и његовим рјешењем постаља се увијек као предуслов у политичким партијама да би се остварила сврха постојања организације младих.

На срећу у ДНС-у млади имају пуну слободу у свом дјеловању и дјелују као један организациони дио ДНС-а бавећи се питањем младих. Наравно да је за «наметање» нових приступа и свога виђења потребно уложити доста труда и пролити доста зноја али ми смо ту да се боримо и да изнесемо тај терет јер само ми млади можемо промијенити наш положај на боље јер ми најбоље знамо који су највећи проблеми који нас тиште и на који начин их ријешити и ни по коју цијену не требамо одустајати у томе а надам се да ће и «старији» схватити да су млади будућност и да ту нема алтернативе.

Перо Милић, члан ГО Бања Лука, Народне демократске странке, предсједник МО Петрићевац и кандидат за одборника на предстојећим изборима 2012.

– Конкретно у НДС млади имају много простора. Наравно све зависи од личног залагања и рада. НДС даје прилику младима и то је оно што ме је 2007. привукло да се учланим у ову странку.

Све функције унутар странке су попуњенe великим бројем младих људи и то је један од разлога што млади људи бирају НДС. Што се осталих странака тиче, знам по причама, али не конкретно, да млади слабије добијају прилику, нарочито је то видљиво у владајућем СНСД-у.

Ово кажем зато што доста младих из СНСД-а траже нове странке а врло често одаберу и НДС.

Душан Петровић, предсједник Младих социјал-демократа.

– Мало је странака које се попут СНСД-а могу похвалити јаким и аутономним политичким подмлатком. Млади социјалдемократи су аутономни у свом раду, партиципирају у органима СНСД-а и имају потпуно повјерење и подршку руковадства странке. Постоји статутарна одредба о броју младих људи у органима странке и тај број се попуњава на предлог руководства МСД-а. Тренутно је СНСД након сабора у фази формирања страначких органа и МСД је активно укључен у тај процес.

Милоје Сексан, предсједник Градског одбора Демократске партије Бања Лука.

-Нисам у позицији да говорим о другим странкама али мислим да поред оквира, формалног и неформалног, који одређује нека странка, најважнији оквир је онај који млади људи задају сами себи. У Демократској Партији, односно у Градском одбору Бањалука (у даљем тексту ГрО) за који могу компетентно да говорим, млади имају простора, али снага наметања зависи од њих самих, степена њихове организованости, способности, увјерења, упорности. Организација треба да им пружи оквир који им омогућује да слободно међусобно комуницирају, износе идеје и дјелују. У оквиру ДП смо започели струче анализе о могућим рјешењима статута који би био стратешки фокусиран на омогућавање вертикалне и хоризонталне комуникације, интеграције и проходности, због чега смо у важећем Статуту оставили могућност да ГрО има другачију структуру од оне дефинисане Статутом ДП.

Кључна намјера је да обезбједимо оно што научна и маркетиншка истраживања одавно говоре. За најталентованије младе људе избор организације којој ће се посветити не зависи толико од финансијске награде колико од јасног пута за развој и напредак у оквиру организације. Дакле, наша жеља је да створимо оквир у ДП који ће јасно показати најталентованијим младим људима у својим двадесетим, како да од члана ДП, за оптимално 4 а максимално 8 година постану први људи ГрО и/или ДП.