Шта је то буџет

Буџет је информација о вриједности израженој у новцу. То је преглед планираних прихода и расхода, списак оних који буџет пуне и оних који га троше. Иако је то поприлично једноставан документ за њега се веже гомила заблуда. Вриједност изражена у новцу не настаје потрошњом, потрошњом се вриједност губи. Вриједност настаје производњом. Свако ко мисли да […]

понедељак, децембар 1, 2014 / 08:17

Буџет је информација о вриједности израженој у новцу. То је преглед планираних прихода и расхода, списак оних који буџет пуне и оних који га троше. Иако је то поприлично једноставан документ за њега се веже гомила заблуда.

Вриједност изражена у новцу не настаје потрошњом, потрошњом се вриједност губи. Вриједност настаје производњом. Свако ко мисли да буџет расте и да се пуни тако што се повећава потрошња нека тај модел примјени на свом кућном буџету. Нека нам се јави за пар година. Нека нам каже колико му је пријатеља и очевине остало.

Сви који тврде да пуне буџет а ништа не производе или не чине услуге чија се вриједност потврђује на тржишту – у заблуди су. Они буџет троше, не пуне га. Дуги низ година влада класична замјена теза по којој и буџетлије пуне буџет. Кажу да се из њихових плата издвајају порези и доприноси баш као из плата заспослених у реалном сектору, кажу да плаћају ПДВ. То је заблуда. Буџетлије су на расходовној страни буџета, не производе ништа што може изаћи на тржиште и издржати тржишну утакмицу. Не стварају вриједност изражену у новцу, не пуне буџет. Буџетлије само један дио новца који добију из буџета, врате том истом буџету. Врате тек једну половину. Другу половину потроше купујући и путујући. Имају своју друштвену улогу и за то су плаћени, из буџета.

Стање у коме се више троши него што се производи подразумијева намиривање тог минуса кроз задуживање и/или продају природних и других ресурса. Дакле, висок ниво потрошње иде на терет наших потомака. Са једне стране остају без ресурса а са друге стране остављамо им рате кредита. Као волимо дјецу, као још више волимо унуке а заправо им отимамо ресурсе и на леђа товаримо кредите. Лицемјерно и саможиво. Наталитет нам је никакав и због тога.

Свако ко говори да ће повећавањем буџета стварати радна мјеста у реалном сектору – не говори истину. Прикупљање новца у буџет смањује ниво приватних инвестиција. Дуги низ година имамо пораст буџетских оквира и то нам се представља као успјех, као мјера јачања институција. То је лаж. Раст буџетских прихода води смањењу економске активности. Повећани буџети се троше на плате буџетлијама, њихове канцеларије и њихова аута. Удаљени од реалне привреде, незаинтересовани за тржиште и стварање нове вриједности буџетлије повећањем буџета купују гласове и финансирају изборне циклусе. То је непродуктивна потрошња, то је расипање новца, то је губитак вриједности и богаства.

Нико нам и никада није обећао смањење буџета. То би наводно значило губљење моћи. Још једна заблуда. Управо то је оно што нам треба: држава да смањи свој утицај а реални сектор да добије више слободе. Најбољи развојни буџет је заправо онај буџет који најмање задире у привредну активност, онај који најмање закида приватне инвестиције. Најбољи развојни буџет је онај буџет који је мањи од буџета претходне године.

Народ као народ, прилагођава се важећој политици. Када је та политика погрешна и то погрешна у дугом низу година добијамо и народ који је погрешан. Добијамо непродуктивне појединце, загледане у буџетске институције, заинтересоване само за потрошњу.

Аутор: Свима знани Екс-1978

Орден за Буџет Републике Српске



Оставите одговор