Шта је тај фамозни афлатоксин?

Ево стручног објашњења да ли је ризично пити млијеко са афлатоксином, шта може да буде заражено тим отровом и има ли мјеста паници.

Послије објављивања информација да су се у млијеку на тржишту код нас и у региону појавиле веће количине канцерогеног афлатоксина од оних које су дозвољене прописима, за вас смо покушали да пронађемо одговоре стручњака на питања да ли је ризично пити млијеко и давати га дјеци, шта све може да буде заражено тим отровом, као и има ли мјеста паници.

Професорка Драгослава Радин са одсека за Прехрамбену технологију и биохемију Пољопривредног факултета у Београду потанко објашњава све чињенице везане за овај проблем.

Мора се направити разлика између афлатоксина М1 који се налази у млијеку и афлатоксина Б1 који се налази у сточној храни.

“За афлатоскин М1 нема конкретних података у свијету које су маскималне дневне дозе и колики је ризик да особа која га уноси оболи од канцера. У питању су само процјене. За микротоскине не раде се експерименти на људима, већ само животињама и на основу тих експеримената и епидемија које су се еветуално задесиле у другим крајевима свијета се врше те процјене”, каже професорка Радин.

Дозвољене границе су различите код нас и ЕУ, и у САД са друге стране. У ЕУ су ригорознији по питању одређивања тих граница и с циљем да би обезбиједили здравље построшача, они су правилником 10881/2006 прије седам година увели дозвољену вриједност од 0,05 микрограма по килограму производа. Србија је 2011. прихватила тај правилник, прије свега због обавезе да земље кандидати прилагоде своје прописе оним који важе у ЕУ.

У Америци су дозвољене вриједности до 0,5 микрограма, а тако је било и у Србији до 2011. То не значи, каже Радин да се у САД свакодневно трују афлатоксинима у млијеку, већ да се ради о максимално дозвољеним вриједностима и да су Американци извели своју процјену, која је “попустиљивија” од оне у ЕУ.

Радин каже и да је цијела прича о афлатоксину М1 у млијеку веома комплексна и да ништа не значи истицање табела да производима које садрже и не садрже тај токсин јер се ситуација може мијењати из дана у дан.

“Мљекаре имају снабдјеваче, то су примарни произвођачи и питање је каква је њихова сточна храна. Они ће можда данас производити од једне количине сточне хране, а сутра од друге… То значи да млијеко истог произвођача данас не мора да има повећане вриједности афлатоксина М1, а сутра можда има!”

Није рјешење повући млијеко са тржишта, рјешење је искључити сву затровану сточну храну из исхране животиња и ићи по принципу боље спријечити него лијечити, каже др Радин.

Она наводи да лично и даље пије млијеко, и да га је пила у протеклом периоду. Упитана да ли је, као и аутор овог текста, одмах појурила на “Јешићеву листу” да утврди која млијека су мање, а која више токсична, одговорила је потврдно. Утврдила је да и је претходних мјесеци пила оно загађеније млијеко. На питање да ли ће наставити да га пије, само се насмијала и избјегла одговор…

Док се за афлатоксин М1 све заснива на процјенама, ситуација је потпуно другачија за афлатоксин Б1 који се налази у сточној храни. Постоје конкретни подаци да је у питању веома јако мутагено средство које неоспорно изазива канцер.

Доказано је да ако се у организам унесе више од 1 милиграма афлатоксина Б1, ризик од појаве канцера је 50 одсто. Ако неко унесе више од 20 микрограма афлатоксина Б1 по килограму тјелесне тежине дневно, велике су шансе да добије канцер послије само неколико недјеља, објашњава професорка Радин.

Афлатоксин Б1 се тако појављује не у млијеку већ у другој храни за људе и животиње и он је веома канцероген и мутаген. Афлатоксин М1 у млијеку настаје тако што се Б1 у организму животиње трансформише у млијеко, и он је десет пута мање токсичан од афлатоксина Б1.

Мале су шансе да се афлатоксин Б1 појави у месу јер је мало вјероватно да се задржи у мишићном ткиву, али оно што треба избјегавати у исхрани су јетра и бубрези животинског поријекла, истиче професрока Радин.

Такође, афлатоксин Б1 може се наћи и на трајним производима. “У највећем ризику су шунке и трајне кобацице на којима се ухвате пљесни”, каже Радин, али наглашава да су те пљесни сасвим другог поријекла, односно да не подстичу од сточне хране већ се стварају на производима током времена. Поред тога, ни све плијесни које се појаве на кобасицама и шункама нису гарантовано токсичне, неке јесу, а неке не… Свеједно, ако их видите на производима, боље је заобићи их јер у кући немате лабораторију која може то да утврди.

Мета канцерогених афлатоскина Б1 тако може бити све што је подложно расту пљесни, а на савјести је произвођача хране да ли ће завршити на вашој трпези.

Када је у Србији прије неколико мјесеци у јавност процурила прича да је кукуруз затрован афлатоксином Б1, држава је након тога званично навела да је од 144 узорка сточне хране у само четири утрђено присуство кацерогена.

Ипак, стручњаци упозоравају да је ту од кључне важности само узимање узорка и да се може догодити да се не узме референтан узорак, па се нека храна прогласи исправном иако то није.