Шта је све Српска представнички представила на Сајму књига у Београду

Предсједник Друштва чланова Матице српске у Републици Српској Младен Шукало рекао је да се то друштво на сајму књига представља са дијелом огромног пројекта у склопу кога је обједињено пет књига које говоре о књижевној традицији Срба у БиХ у 19. вијеку. Шукало је изразио очекивање да ће већ сљедеће године бити представљено између пет и 10 нових наслова из различитих области српске књижевне традиције 19. вијека. 

– Оно што кажу, ако буде не само снаге интелектуалне, већ и економске подршке, могло би се и много веће убрзање у објављивању постићи, јер има јако много младих талентованих научника који су већ прихватили да се спремају да учествују у заокружељу овог пројекта – рекао је Шукало.

Према његовим ријечима, у наредних пет до 10 година, са око 100 наслова могла би да буде приказана цјелокупна традиција, све до 21. вијека, српске књижевности на подручју БиХ.

На промоцији издања Књижевне заједнице "Васо Пелагић" из Бање Луке данас у 13.00 сати на штанду Републике Српске, проф. др Остоја Ђукић говорио је о књизи Евите Бојковац "Композитор мјесец"

и рекао да млада 13-то годишња поетеса освјежава новом књигом и пјесмама и већ трећи пут наступа на сајму књига, те да се поред поезије Евита успјешно бави и сликарством. Ова поезија радује и одмара, истакао је Ђукић.

Књигу "Како спознати универзум, природу, себе" Ненада Јањетовића Јањета представили су проф. Тихомир Лејавац и аутор.

Лејавац је рекао да је аутор писац и биоенергетичар и да се бави алтернативном медицином те да ова књига може помоћи будућим биоенергетичарима као и свима другима.

– Књигу посвећујем људима различитих схватања, образовања и узраста како би разумјели себе, природу Божију, дрскост демонску и Божији план чији смо извршиоци – рекао је Јањетовић.

У 14.00 је на штанду Републике Српске била промоције издања Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Гацко : Зборник радова Међународног научног скупа историчара, о чему су говодили: уредник, доц.др Драга Мастиловић, проф.др Радивој Радић и проф. Радомир Вучковић; часопис Нова Зора, говорили су: уредник проф.др Милош Ковачевић и проф.Радомир Вучковић; Соколски покрет у Херцеговини, говорили судоц. др Кристина Пантелић Бабић и проф.др Петар Павловић;Српски рјечник страних ријечи у физичкој култури (В-Г), говорили супроф.др Петар Павловић и доц.др Кристина Пантелић Бабић; Двеста година Тешана и Вука, зборник радова, говорили су Божо Тепавчевић, и Земљом Херцеговом у слици и ријечи, говорили су: Ивана Грујић, археолог и директор музеја Херцеговине из Требиња (издавач),  и аутори: проф. Радомир Вучковић и Алекса Вучковић.

У 15 сати на штанду Републике Српске промовисана је књига Јеврејске књижевне теме академика Војислава Максимовића у издању "Бесједе" из Бање Луке. О књизи су говорили Ненад Новаковић, мр Јордан Ристић и аутор. Говорећи као издавач дјела, Новаковић је рекао да ова књига обухвата једну занимљиву и код нас недовољно истражену област стваралаштва, те да ће представљати допринос истраживању јеврејске књижевности.

Ристић је рекао да је аутор овим радовима о књижевном стваралаштву Јевреја крчио пут једној култури и стваралаштву ка ширим југословенским просторима и стварао темеље за њено свестрано истраживање. Ова књига прије свега скреће пажњу на јеврејско књижевно стваралаштво ширином и дубином, показујући историјски ход ове заједнице кроз многобројна људска лица да се памте и буду опомена, рекао је Ристић.

Раштркани по свијету, без праве постојбине, уз стално привремено битисање, строгим схватањем морала и националности, Јевреји су чували своју посебност и поред недаћа које је доносило зло вријеме, кад је изгледало да се чак и природа окомила и уротила против овог малог, али виталног народа, рекао је академик Максимовић.

У 15.30 на штанду Републике Српске уприличена је промоција издања Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", Главни одбор Пале, Источно Сарајево.

О Календар "Просвјета" 2016/2017. и"Просвјета" 2018, говорили су Јован П. Делић, Божо Тепавчевић и приређивач академик проф. др Војислав Максимовић, а потом је представљена књига Мирослава Кусмука Исповијест о којој је говорио аутор.

На промоцији издања Службеног гласника у 16.00 сати на штанду Републике Српске промоција издања Службеног гласника Републике Српске: Хрестоматија технологије охаеризма (Хроника једне националне и уставне патологије). Говорили су: проф. др Слободан Орловић, рецензент, Александар Павић, проф. др Милан Благојевић и аутор.                         

У 17 сати на штанду Републике Српске примовисана су издања библиотеке Књижевних сусрета на Козари. О изабраним дјелима Ћопића и Данојлића говорили су Миленко Ђаковић, градоначелник Приједора, Младенко Саџак, уредник библиотеке, и пјесник Матија Бећковић.

Градоначелник Ђаковић је истакао да је Приједор са пет јавних установа из области културе и традиционалним културним манифестацијама представља национални светионик на западним границама. Увођење издавачке дјелатности сусрета је још један начин да се захвалимо свим писцима који су походили Козару и Приједор, рекао је Ђаковић

Овом едицијом желимо да сачувамо од заборава све досадашње умјетнике који са својим учешћем на сусретима чине културну историју града и регије, казао је Миленко Саџак.

Бећковић је рекао да се о Приједору може говорити као о новооткривеном великом културном центру те да ће  ако се овако настави, ова библиотека бити драгоцјеност нашег издаваштва.

У 17.00 сати је на штанду Републике Српске представљена књига Предрага Бојиновића Тајкун, објављена у издању бањалучке "Бесједе". Говорили су Ненад Новаковић и аутор.

Одмах потом промовисана су такође "Бесједина" издања: Виљем Текери Вукови и Јагње иЕлизабет Гаскел Проклети сој, у преводу Милана Милошевића. Говорили су: Стефан Алидини, Ненад Новаковић и преводилац.

Представљање заједничког издања Књижевне заједнице "Јован Дучић" из Требиња и "Света књиге" из Београда: Приче из ратомира аутора Ратомира Мијатовића било је на штанду Републике Српске у 18 сати. Говорили су Миодраг Љумо Хрњез, Стево Ћосовић и аутор.

Поема Блажена Матрона мајка православна, аутора Мирка Стојчиновића из Добоја, која је објављена уз благослов Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија, представљена је на штанду Републике Српске у 17.00 сати.

Стојчиновић је рекао да је поема израз захвалности градитељима Манастира Свете Матроне Московске у добојском насељу Ритешић, али и историјска успомена, значај и исцјељитељство ове светитељке.

Он је подсјетио да се у добојском насељу Ритешић на грабовом дрвету појавио лик Свете Матроне, па је на том мјесту прије десет година покренут пројекат изградње манастира посвећеног овој светитељки, а који је спроведен у дијело захваљујући локалном Удружењу "Огњиште" на челу са Зораном Гајићем и свештеником Миладином Вуковићем.

Стојчиновић као мотив настанка поеме наводи и велику сарадњу и пријатељство предсједника Републике Српске Милорада Додика, предсједника Руске Федерације Владимира Путина и предсједника Србије Александра Вучића.

Он је изразио наду да ће добри односи "великих православних вођа ујединити и други православни свијет који ће своју љубав и племенитост пренијети и другима, како би православље постало колијевка мира и гробница рата".

"Нека би Бог молитвеним заступништвом Свете блажене Матроне Московске благословио градитеље манастира посвећеног овој светитељки и нека би читаоце поеме упутио да се и они молитвено обраћају Светој Матронушки, јер ће им она сигурно брзо притећи у помоћ", навео је у предговору владика Фотије.

Рецензент Раде Тешић је рекао да је настанак поеме условљен пјесниковим етичким опредјељењем да прослави вјеру у којој види једину наду да ће човјечанство ипак опстати, и умјетничка реакција на чин подизања манастира.

– Пјесник своју визију егзистенције предано гради у духу народне традиције и митолошких представа које су одољеле зубу времена – изјавио је Тешић.

Тешић је навео да је пјесник добро упознат са српском и руском историјом, јер је у епски садржај поеме укључио многе историјске личности.

Књигу су на руски превели Диана и Деан Ђуричић, а корице је осликао иконописац Марко Пушељић. 

Предсједник Удружења српско-руског пријатељства и јединства православних народа Зоран Гајић рекао је да се настављују радови на изградњи комплекса руског етно-села и манастира Свете Матроне Московске.

Гајић је рекао да још треба израдити иконостас и осликати унутрашњост манастира, а у оквиру комплекса гради се и објекат у којем ће бити смјештен руски војни музеј са пратећима канцеларијама за састанке, које ће по потреби бити уступане Амбасади Руске Федерације у БиХ.

У оквиру комплекса, прошле године је откривена спомен-биста руском цару Николају Другом, чије постављање је организовало Удружење српско-руског пријатељства и јединства православних народа, уз подршку Амбасаде Русије у БиХ.