Шта је рећи: И Горан Латиновић се исписао из Ћулибрковаца

Након увреде коју је Џерузалем пост приредио објавом текста у којем се наводи да је у Јасеновцу убијено свега 4.500 људи, српско отупјело јавно мнење је прогутало све те гадости.

Не само да је могуће да таква "грешка" прође за објаву у израелским новинама (о логору гдје је страдало 33.000 Јевреја), већ је двојац Дејан Ристић – Иво Голдштајн на крају изашао са научнофантастичном тезом о томе да је "угледни јеврејски дневник" објавио текст непостојећег човјека!

И то да је 99,9 одсто сигурно, како је у питању жена…

Џерусалем – џендер – дефендер…

Једна друга жена, како смо већ навели у уводу, Тања Тулековић, исписала се из групе сљедбеника владике Јована Ћулибрка, који је на челу ревизионистичке лобистичке групе. Он је више него једном, али најболније у Загребу, рекао да је у Србији на снази "државни ревизионизам броја жртава Јасеновца". То није било толико видљиво у јавности, управо до овог нарученог текста у Џерузеалем посту.

Након тога, појавили су се из Музеја жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда, те су јавност преко медија почели засипати "одбраном" у којој умањују број српских жртава осам до девет пута.

Фронтал.РС је са ове стране Дрине једини медиј који је то проблематизовао, док је са њене источне стране једино редакција Вечерњих новости дала одлучнији отпор. У том смислу, њиховом објавом, јавност је сазнала за протест Управног одбора Музеја жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда, односно на двије реакције из САНУ, које траже да се стане у крај ревизионизму.

Откуд умањивач броја жртава Дејан Ристић у Патријаршији СПЦ?

Поготово што на данашњем састанку патријарха Порфирија, предсједника Александра Вучића и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, већ у сљедећој реченици Радио-телевизија Србије пише: "Састанку у просторијама Патријаршије СПЦ присуствује и историчар Дејан Ристић."

А затим и: "Тачан број жртава у системима логора Јасеновац није никада утврђен. Спомен парк Јасеновац је до 2012. утврдио списак од око 83.000 жртава,док је Музеј жртава геноцида сачинио списак од око 88.000 жртава."

Дакле, РТС без икакве задршке објављује да једна институција из Србије налази заједнички језик са наративом Фрање Туђмана, којих смо се 1991. године општенародно гадили. Уз то, непрестано се истрајава на томе да Срби своје страдање не могу обиљежавати како они хоће и онако како је њима потребно, већ се то мора увезивати и са другим народима који су страдали у току Другог свјетског рата, односно Јеврејима и Ромима.

Ова друга два народа, пак, углавном при причи о себи не помињу Србе, док се у случају Срба то сматра обавезом.

Откуд Латиновић међу побуњеним историчарима?

Није чудо, кад се све то узме у обзир, што је група научника и историчара написала "Протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима". Чудо је што се међу њима појавио Горан Латиновић који је до сада нападно шутио, као и увијек када је ризично и када треба стати уз свој народ.

Горан Латиновић је далеко од непристрасног стручњака и борца за истину, него је у питању апаратчик и опортуниста који мањак научности и способности надокнађује политичком инструментализацијом, па се према његовом понашању може пратити одређена врста промјене у историчарској касти. Обзиром да је заступао супротну страну и ватрено и некултурно био на страни ревизиониста, може се извући закључак не само да је карактерно преливода, већ да се нешто мијења и да се научни српски корпус у својој историјској манифестацији консолидује и престројава.

Уз њега је потпис ставио и Никола Ожеговић, такође до сада ватрени Ћулибрковац и противник било каквих српских интереса у култури сјећања. Једна од њих је активан напад на иницијативу да се именује геноцид над српским народом и то не само као "Покољ", што је био приједлог УГ Јадовно 1941, већ да се то нипошто не смије учинити.

Фронтал. РС пише, готово усамљено у Републици Српској о оваквим темама, па протестно писмо групе историчара објављујемо са задовољством и у цјелости:

Протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима

Протеклих дана на најутицајнијим медијима у Србији, у јавним наступима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и хрватског историчара Иве Голдштајна, настављена је кампања умањивања броја српских жртава у логору смрти Јасеновац. То се одавно догађа у хрватском јавном мњењу.

Но, први пут Радио-телевизија Србије, Политика и Танјуг, јавно и без зазора, без дијалога са непристрасним стручњацима, учествују у бесрамној «лицитацији» бројем зверски убијених Срба и последичном релативизовању хрватског геноцида над српским народом у Другом светском рату. Овај догађај има огромну важност за наш научни и јавни живот и стога би његове последице могле да буду несагледиве.

Недостојно и нестручно поигравање бројем жртава Јасеновца заснива се, типично за порицатеље геноцида, на занемаривању свих историјских извора и накнадном домишљању како би се потврдила унапред задата теза. Поређења ради, тако нешто, када је реч о холокаусту над Јеврејима и геноциду над Јерменима, у јавности Израела и Јерменије било би потпуно незамисливо.

Како је наведено у једном од два протестна писма преко стотину јавних личности, објављених пре годину дана, у којима је већ упозорено на појаву порицања усташког геноцида у српској јавности (веб-странице Нови стандард, 29. 7. 2020 и Стање ствари, 19. 8. 2020), умањивање броја жртава холокауста у шеснаест европских држава и у Израелу сматра се порицањем геноцида и законски се кажњава.

Тада је затражено, "по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом". Недавно су и Извршни одбор и Одељење историјских наука САНУ упозорили на умањивање броја жртава хрватског геноцида којим се бави новопостављени директор Музеј жртава геноцида и затражили изјашњење Министарства културе и информисања Републике Србије (31. 5. 2021).

Захтевамо да одмах престане јавна «лицитација» бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској. Тражимо да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спречене.

После свих упозорења и после најновијег, до сада највећег скандала, захтевамо да се актуелне власти Републике Србије, нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској.

Ако не подржавају, зашто се о томе јавно не изјасне и зашто допуштају да особе које у овој кампањи имају најистакнутије улоге и даље обављају научно и морално важне друштвене функције?

А, ако српске власти у овоме подржавају своје институционалне изабранике, грађани Србије и српски народ имају право да знају шта мисле и шта чине њихови највиши политички представници, те да сходно томе реагују.

У Београду, 9. септембра 2021.

Проф. др Слободан Бјелица

Проф. др Владан Виријевић

Проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ

Проф. др Љубодраг Димић, дописни члан САНУ

Проф. др Александар Животић

Проф. др Милош Ковић

Академик Василије Крестић, члан САНУ

Проф. др Горан Латиновић

Проф. др Драга Мастиловић

Доц. др Дејан Антић

Др Маја Николић

Мср Никола Ожеговић, виши асистент

Проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ

Др Славенко Терзић, дописни члан САНУ