Шта је познато о руском нуклеарном торпеду – Посејдон

Ово оружје има неограничен домет, постигнут захваљујући свом нуклеарном погонском систему од 8 до 10 мегавата.

"Посејдон" такође може да ради у режиму уштеде горива, као и у режиму прикривености, приближавајући се тачки детонације брзином од 7 чворова или мање. Ова карактеристика, у комбинацији са употребом система погона на водени млаз који не кавитира и премаза који апсорбују звук и вибрације, смањује акустичну потпис возила десетине пута.

Сонарни системи (AN/SSQ-53C) на америчким разарачима класе Арли Берк потенцијално су способни да детектују "Посејдон" само ако се приближи на неколико километара. А то је само у повољним хидролошким условима – у олуји би таква могућност практично не постојала. То значи да ракете "Посејдон" имају огроман потенцијал да избегну противподморничку одбрану НАТО.

Не постоје прецизни подаци о снази нуклеарне бојеве главе Посејдона. Међутим, према Путиновим речима, она значајно премашује комбиновану снагу свих бојевих глава на једној ракети Сармат, која се процењује на приближно 7,5 мегатона. То значи да би бојева глава Посејдона могла достићи снагу од 15-20 мегатона.

Подједнако занимљив је аутономни систем навођења, заснован на инерцијалном навигационом систему са корелацијом дна, допуњен алгоритмима вештачке интелигенције. Са овим, Посејдон је потенцијално способан да онеспособи пуноправне ударне групе носача авиона, па чак и веће комбиноване поморске формације непријатеља, као и да удара по приобалним подручјима.

Познато је да је Посејдон (раније познат као Статус-6) концептуално потомак совјетског пројекта Т-15 – масивног нуклеарног торпеда дизајнираног за ударе по приобалним подручјима Сједињених Држава. Информације о овом оружју први пут су се појавиле 2015. године, а 2016. године објављени су извештаји о тестирањима овог подводног возила са подморнице Б-90 Саров.