Шта је оборило Абазовићеву владу и шта након тога?

Влада Дритана Абазовића плесала је само једно љето, од краја априла до краја августа 2022. а завршила је онако како је и настала.

уторак, август 23, 2022 / 18:05

Абазовић је прво одлучио да смијени неспособног Здравка Кривокапића, који је за његов рачун држао ван владе странке са листе на којој је сам Кривокапић изабран. Ту владу су медији упорно крстили као експертску и нестраначку, иако је највише власти дато Дритану Абазовићу који је предсједник странке УРА и није експерт ни за шта, јер нема дан радног стажа који није у вези са политиком и радом невладиних организација.

Увертира за рушење Кривокапића десила се крајем новембра 2021. кад је УРА потписала меморандум о сарадњи са Социјалистичком народном партијом (СНП), те Бошњачко странком (БС), и три албанске партије.

Иза приче о помирењу и стварању грађанске државе стајало је одвајање неколико странака мањина које су као по обрасцу биле уз ДПС, те одвајање СНП од ДФ, на чијој листи су изашли на последње изборе.

Кад је направљена конструкција да промјена владе изгледа шире него што јесте, стварајући слику да ту има и мањина и "Срба" (СНП као некадашњи борци за заједничку државу са Србијом, након југословенске и приче о братству су пригрлили неогређени грађански наратив, да би се напрасно сјетили и српства) почело је ломљење ДПС, вјероватно са страних адреса. Тако је Ђукановић након резолутних изјава да неће подржати владу у којој ДПС неће бити главни фактор,подвио реп и дао мандат Абазовићу и гласове за мањиснску владу.

Формирана је влада од странака које су у том тренутку имале више министара него посланика у парламенту. При томе, из најмрачнијих буџака извучен је Ранко Кривокапић, који је био скрајнут и са чела СДП, најжешће антисрпске странке. Из те странке је у владу ушао и Рашко Коњевић, министар полиције из времена највећег терора Миловог режима према некадашњој опозицији. У влади је рехабилитована и Бошњачка странка, подједнако криминална структура као и ДПС. Такође, министра је добила и ванпарламентарна мањинска ХГИ, такође још један досадашњи ДПС приљепак.

Први тест политичких промјена су били локални избори у Улцињу и Беранама. У родном граду Дритана Абазовића он сам и његова УРА су били скоро па маргинална политичка појава, али су сада маскирани у листу За нови почетак, у којој су главне снага биле двије албанске партије, подржане СДП и СД. Ова листа освојила је највише гласова, па потом формирала власт са албанском странком Форца, која је пред саме изборе раскинула коалицију са ДПС.

У Беранама је ДПС доживио огроман пад броја гласова, док су ДФ и Демократе као најјаче партије другог блока формирале власт без СНП, кажњавајући их због сарадње са Абазовићем на републичком нивоу.

За разлику од Кривокапића, који је у склопу свог суманутог минирања споразума са СПЦ успио чак и да пијан упадне у Патријаршију, Абазовић је одлучио да ово питање затвори и потписује Темељни споразум са СПЦ. 

Антисрпска шовинистичка клика којој је дао мјесто у влади (СДП) га оптужује да за тај споразум на сједници владе није гласала квалификована двотрећинска већина (гласало је 13 министара, против је било пет, док три министра нису присуствовала) због чега га оптужују за противуставно дјеловање и покрећу процесе који завршавају рушењем владе.

Иако се говори да је Абазовића срушио ДПС, то се не би могло десити без гласова СДП и БС, којима је Абазовић дао мјеста у влади, те Бечићевих Демократа (9), те оба посланика Уједињене ЦГ и Праве ЦГ који су изабрани са листе За будућност Црне Горе.

Абазовића не треба посебно жалити, нити се позивати на споразум са СПЦ, јер је он са својим министром унутрашњих послова минирао устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу. Ипак, отвара се питање како ће се након овога развијати политичка сцена, да ли ДПС остаје фактор који може вршити притисак, да ли ће и ко од њих преузети атлантистичку штафету, да ли ће друге агресивне антисрпске странке СДП и СД расти или падати, те шта ће се десити на уситњеној сцени странака које лове (про)српске гласове, односно да ли ће расти нека "лајт" српска опција која ће их успјешније "црногорчити" него ове до сада. Не треба заборавити да је српски сентимент растао под репресијом ДПС, а да је у првим данима нове владе, бивши министар Спајић из (један из "хора Здравкових дјечака" који сада праве политичку опцију "Европа сад") изјавио да се "до сада писа’ к’а Србин", а да ће као министар постати Црногорац да би показао јединство. 

Демократе су одмах најавиле да је потребно да се започну преговори о формирању нове владе на основу изборне воље грађана од 30. августа 2020. док су противници почели да их повезују са ДПС. Чини се да су једва дочекали да се освете Абазовићу јер је смијенио Бечића са мјеста предсједника парламента. Они који са њима лове у истом базену гласова оптуживаће их да су стали уз Мила јер су рушили владу која је потписала Темељни уговор са СПЦ.

Занимљиво је позивање на изборну вољу из 2020. јер је отворена још једна линија борбе између њих и двије мање партије које су учествовале у рушењу Абазовићеве владе, и ДФ, УРА и СНП са друге стране. Демократе су још раније започели кварење односа са ДФ у Будви, чим је ДПС збрисан као опасност у тој општини.

Друга могућност је да ДПС, који се не понаша као политички фактор (јер руши другу владу за редом, а нема никаквог ентузијазма) подржи мањинску владу Демократа. Радикалнија верзија би била да направе владу са ДПС, али коме неће припасти много власти. Ни то не дјелује као посебно извјесна опција.

Најприроднији би били нови избори, али ни томе се многи не радују. Локални избори који требају да се одрже у највећем броју градова, међу њима и у Подгорици у којој живи скоро трећина становника, одгођени су за октобар, тако да је демонтажа ДПС на локалу успорена. Пажњу јавности привлаче чак и питања попут издвајања Голубоваца, градске општине главног града, у засебну општину Зета (и у којим "историјским границама"). Због тога падају оптужбе да се то чини како би се првак ДФ, Милан Кнежевић, спријечио да буде кандидат за градоначелника главног града, и како би се смањио удио гласача ДФ у Подгорици, јер су наводно процентуално јачи у Голубовцима.

Многи вјерују да ће ДПС изгубити дио бирача као и на локалним изборима, а тиме и функције и утицај. Не зна се којом се математиком воде они који су против тога.

Прочишћење бирачког списка, уклањање бирача који већ деценијама не живе у Црној Гори, омогућавање држављанства онима који исто тако деценијама живе у њој али им се због "погрешног" поријекла оно не омогућава, нешто је што владе након августа 2020. нису урадиле. То је много важније од свих тема које су у оптицају, али очито је да страни фактор, који је предоминантан у овој бившој југословенској републици, то не дозвољава, јер би им се тиме отежало да држе ситуацију на начин на који то чине сада.



Оставите одговор