Шта је Човић трвоњио јуче на дан везаних застава

Обраћање предсједавајућег Предсједништва БиХ др Драгана Човића на пријему поводом Дана независности БиХ, Сарајево, 1. марта 2018. године.

петак, март 2, 2018 / 08:18

Уважене даме и господо, поштовани гости, драги пријатељи! Желим вам срдачну добродошлицу у Предсједништво Босне и Херцеговине.

Дан независности који данас обиљежавамо израз је неутаживе жеље за слободом и једнакошћу народа и грађана БиХ која је снажно инкорпорисана у наш устав и испољена кроз његова начела. Независност коју славимо није и не може бити сврха самој себи, већ средство које свим народима и грађанима БиХ омогућава живот унутар демократског система који штити њихова основна права и слободе. Сам чин изјашњења о независности је предодредио БиХ као државу равноправних народа и једнаких грађана, а на нама је да се побринемо да будемо вјерни тим вриједностима.

Исте вриједности баштини и наш устав кроз своје веома јасне одреднице о вишенационалном карактеру Босне и Херцеговине, те снажне гаранције очувања идентитета и политичког субјективитета сваког од бх. конститутивних народа. Друга важна одредница је чињеница да су конститутивни народи по посљедњем попису становништва (око 96 %) остали изразито доминантни у укупној структури становништва земље. Сходно томе, они су творбени и на уставном и на друштвеном нивоу, па је БиХ, као суверена и независна држава са својим специфичним уређењем, доминантно израз њихове воље, а тиме и свака власт којој народи и грађани укажу своје повјерење на демократским изборима.

Нови изборни закон мора бити усклађен са основним начелом демократије по којем власт проистиче из народа и припада народу. Будући да је Устав БиХ сваком од конститутивних народа дао статус "народа из којег проистиче демократска и легитимна власт", произлази да је суверено право сваког од три конститутивна народа да слободно бира своје политичке представнике у тијела власти намијењена колективном заступању (према логици ствари, то су онда Предсједништво, домови и вијећа народа, али и тијела на свим другим нивоима гдје је потребно заштитити начело конститутивности и обезбиједити равноправност).

Како је јасно наведено у одлуци Уставног суда БиХ у предмету Љубић: веза између оних које представљају и њихових политичких представника на свим административно-политичким нивоима је заправо та која омогућава легитимитет представницима заједнице, па стога само легитимитет представљања ствара темељ за стварно учествовање и одлучивање.

Уколико дозволимо ситуацију у којој један народ не може изабрати представнике који ће представљати његову вољу у институцијама државе и релевантним процесима одлучивања, онда тај народ није конститутиван ни равноправан, а на крају ни слободан. Стога је такво стање неуставно и незаконито, а у више наврата до сада смо у политичкој пракси имали прилику да се увјеримо у његове разорне посљедице. Сваки пут када је грубо нарушено начело легитимног представљања, до сада по правилу на штету хрватског народа, то нас је удаљило једне од других, омаловажило наше уставне вриједности, угрозило ауторитет институција БиХ и њену државност.

Потпуно је јасно да без равноправности свих конститутивних народа нема амбијента повјерења, помирења и заједништва. Без тога је тешко замислити здраво друштво хармонизовано са европским вриједностима, у којем се до краја поштују једнакост и слобода различитости у свим њеним појавним облицима. Зато је важно да наше разлике прихватимо као наше богатство и чврст темељ на којем можемо градити наше заједништво.

Даме и господо,

У овом тренутку измјене Изборног закона су питање свих питања, посебно јер су одлуке Суда у Стразбуру, али и одлуке Уставног суда БиХ, уско повезане са проблематиком заштите људских права, основних слобода и, нарочито, права мањинских заједница на учешће у политичком животу. У кратком периоду који је испред нас морамо постићи рјешења која неће бити у супротности са релевантним одлукама и у којима ће се наћи одговарајућа рјешења у погледу избора чланова Предсједништва, делегата у Дому народа Парламента Федерације БиХ, те делегата државног Дома народа.

Сва та питања се морају ријешити у интересу будућности ове земље, свих њених народа и грађана. Морамо бити одлучни у изградњи одрживог мира који подразумијева престанак дневнополитичких обрачуна и сукобљавања. То захтијева један сасвим другачији приступ у односу на све оно што смо до сада имали. Неопходан је заокрет, а потом искорак у правцу постизања свеобухватног договора – консензуса о кључним спорним питањима. Потребан нам је плебисцит о заједничкој будућности.

Одговорност политичара за помирење је изразито велика. Заједничким снагама морамо се борити и изборити против говора мржње, популизма и крајње неодговорне политичке реторике која не доприноси помирењу. Међутим, иако је највећа одговорност на политичарима, дио лежи и на цивилном друштву, али и медијима који много одговорније морају дјеловати него до сада, уз пуну свијест о томе да сви народи у БиХ још увијек носе тешке ожиљке чије зарастање морамо потпомоћи заједничким снагама.

Пут помирења и изградње просперитетног друштва у складу са европским вриједностима неће бити лаган. У томе су нам потребни бројни преображаји, а кључни су они који се тичу нас самих, наше политичке културе, узајамних односа, али и односа према заједничкој држави и њеном уставу. Умјесто константног пропитивања, спорења и забрињавајућег уставног скептицизма који је узео маха у јавном друштвено-политичком животу БиХ, морамо заједно стати иза начела уставности и афирмисати их на јединственим темељима.

Све ово наглашавам уз пуно увјерење да без поштивања уставног оквира и његове афирмације на темељима наткровљујућег уставног начела конститутивности, императива равноправности народа и једнакости свих грађана БиХ, није могуће направити искорак који сви народи и грађани БиХ истински прижељкују.

Јуче је био велики дан за нашу домовину Босну и Херцеговину. Историјски дан, када је БиХ, уз пуни консензус свих политичких актера у БиХ, усудим се да одговорно кажем, и уз пуни консензус свих својих народа и грађана, направила значајан корак напријед према европској породици и европским вриједностима, гдје, дубоко сам увјерен, припадамо. Постоји реална шанса да још ове године добијемо статус кандидата и да до 2025. године будемо пуноправна чланица ЕУ.

До нас је!

Драги пријатељи,

Завршићу своје обраћање молбом свима вама. Искористимо овај позитиван тренутак, спустимо личне сујете и незадовољства. Босна и Херцеговина је домовина свију нас!

Сретан вам Дан независности.

Свако добро и живјели!



3 КОМЕНТАРА

    1. Ђасмине ба, џе гори?!

      Посра вам се Ћова по тинтари у сред Сарајева, на 1. ожујак.

      У овом говору вам је управо рекаооно што су Срби поручили те 1992.године.

      Да се не смије одбацивати воља ни једног народа у БиХ, нити се смије ни један народ прегласавати и да се одлуке морају доностити концензусом.

      Зато је непроцјењиво било гледање како Ћова јебе, а не вади, а Бакир не може, као у Београду, да се прихвати микрофона и исправља Ћову.

      Ипак је Ћова предсједавајући.

Оставите одговор