Српска, за шишање: Стране компаније дугују више од 520 милиона КМ

Износ ненаплаћених потраживања домаћих фирми од њихових ино-партнера из године у годину биљежи све већи раст, а према посљедњим званичним подацима тај износ је премашио 520 милиона КМ.

Упркос овако неповољној слици, када је сарадња са страним фирмама у питању, и даље се мали број домаћих предузетника одлучује на озбиљну провјеру пословања прије него што с њима склопи посао. Наиме, о томе колико брзо расте тренд ненаплаћених потраживања домаћих фирми од страних компанија са којима су склопиле посао довољно говоре посљедњи подаци које је објавила стручна служба Привредне коморе РС.

Њихова анализа је показала да се током 2013. овај износ увећао за 23,36 одсто, односно за 98,63 милиона КМ, те тако досегао цифру од 520,97 милиона КМ.

Сличан тренд раста дуговања које су наше фирме забиљежиле послујући са страним предузећима је био очигледан и у 2012, када је ова ставка дуговања скочила за 19,6 одсто, односно за 43,78 милиона током те године.

Прецизније говорећи, ова ставка је на крају 2012. износила 422,33 милиона КМ, док је ова цифра на крају 2011. износила 378,55 милиона КМ.

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, рекао је како је с циљем заустављања тренда раста ненаплаћених потраживања Комора посљедњих неколико година за привреднике отворила могућност испитивања бонитета, односно провјере укупне пословне способности стране фирме с којом планирају пословну сарадњу.

„Домаће фирме су, нажалост, у јако малој мјери током ове године користиле ову услугу тако да смо добили само три захтјева за информације о бонитету предузећа, док смо током 2013. издали 26 оваквих потврда“, казао је он.

Благојевић је прецизирао да информација о бонитету садржи основне податке о предузећу, руководству, процјени ризика, историји предузећа, пословању те финансијске податке. Он је подсјетио да је Привредна комора РС поред могућности провјере бонитета фирми из БиХ отворила опцију да „контролишу“ фирме из Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније и Румуније.

Марко Ђого, предсједник Секције за банкарство Удружења економиста РС СWОТ, оцијенио је да износ дуговања које фирме из РС потражују из иностранства очито показује да послују на принципу повјерења.

„Тако се доста фирми из РС кад сарађује с фирмама из региона понаша по принципу ‘они су наши и ми им вјерујемо’, а кад дође до проблема с наплатом онда се питају ко је крив“, рекао је Ђого. Он је објаснио да код пословања с иностранством једна од добрих опција обезбјеђења пословања представља кориштење могућности акредитива код банака.

„С акредитивом ствар практично функциониште тако што купац прије извршења уговора ставља на располагање својој банци уговорени износ новца и даје налог за отварање акредитива у корист свог пословног партнера, продавача. Послије отварања акредитива банка доставља продавачу, испоручитељу робе, извознику или његовој банци обавјештење о отварању акредитива, што уједно значи да ће средства из акредитива ставити на располагање продавачу након што испуни своје уговором преузете обавезе, односно испоручи робу и достави документе“, објаснио је он.