Српска: У задругама само пет одсто пољопривредника
– У пољопривредне задруге у Републици Српској учлањено је само пет одсто пољопривредних произвођача, иако је посредством задругарства много лакше пласирати производе на тржиште, речено је Срни у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Руководилац приједорске канцеларије Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Данијел Егић рекао је да […]
– У пољопривредне задруге у Републици Српској учлањено је само пет одсто пољопривредних произвођача, иако је посредством задругарства много лакше пласирати производе на тржиште, речено је Срни у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Руководилац приједорске канцеларије Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Данијел Егић рекао је да је на подручју Српске регистровано 347 пољопривредних задруга од којих су 104 активне.
"Задруге у просјеку имају 31 задругара, с изузетком `Агројапре` из Доњих Агића која има 262 и `Агросемберије` са 173 задругара. Оне су уједно и највеће пољопривредне задруге у Српској", каже Егић.
Он је указао на значај пољопривредних задруга за организован наступ пољопривредних произвођача, те напоменуо да се на овим просторима само 3,5 одсто пољопривредних производа тренутно пласира посредством задруга.
"Посредством задруга откупљује се 0,6 одсто кукуруза и знатно више дувана 28,64 одсто", истакао је Егић.
Егић каже да пољопривредне задруге треба да буду организатори пољопривредне производње и да омогуће произвођачима стручну помоћ и подршку приликом пласмана производа.
Он је навео да ресорно министарство подржава задруге одобравањем средстава за регистрацију, за обртна средства и за едукацију.
"Осим тога, пољопривредне задруге имају и статус комерцијалног пољопривредног газдинаства и у складу с тим остварују право на подстицаје", каже Егић.
У Крупи на Уни је крајем 2013. године уз подршку ресорног министарства, основана Пољопривредна задруга "Подгорина", која има девет задругара али још не ради активно.
До сада је за ову задругу, уз помоћ Министарства, набављена сушара за воће капацитета 500 килограма шљиве, рехидратор шљиве и машина за вађење кошпица шљиве
Naši poljorpivrednici ne rade za tržište. Fokusirani su na podsticaje. Zadruge im ne trebaju. Kad počnu tržišno razmišljati tek tada će zadrugarstvo dobiti na značaju.
По свим показатељима слиједи намјерно уништавање и оно мало организоване пољопривредне производње у Српској, остаће само производња за личну употребу и мало за локалне пијаце, код оних који живе на својим имањима.
Они ће једино у новом злом времену добро проћи, али ће нажалост ускоро пушком морати бранити своју храну од стотина хиљада гладних само у Српској.
За пар година, можда и прије, доћи ће до распада економског и безбједносног система у свијету, што ће за посљедицу имати велику глад.
Република Српска ће бити гладна за мјесец дана од почетка те велике кризе јер нема залихе, нема план за евентуалну кризу, нити ради на предупређивању те више него изгледне кризе.
Код нас не постоје робне резерве, нити резервни план за евентуалну ратну, или економску кризу, да не говоримо о страшним климатским промјенама, сушама и поплавама које су разориле Српску задње три године.
О свему томе је прије тих догађаја у јесен 2012 године писао Никола Лазаревић у колумни „КАКО ПРЕЖИВЈЕТИ 2013 ГОДИНУ?“
Молим вас да је прочита, има у архиву Фронтала.
Појединци нису тада, а неће ни данас после те сушне 2013, после поплава 2014 године, те очигледног диктата Европе да се уништи пољопривреда и распродају последњи природни ресурси рећи да је сад доста.
Напротив, покушаће на све начине да дискредитују родољубе из ЗОРЕ и једину спасоносну причу за народ у Републици Српској.
Нико не слуша годинама наше апеле да се бар 20% буџета Републике и исто толико буџета општина уложи у развој пољопривреде, да се организује производња, увежу задруге и пољопривредни комбинати, да се прилагоди школство, односно да смо спремни произвести хране за нас и продају за пар година унапријед.
Да прилагодимо производњу хране тако да можемо издржати и најекстремније услове.
Ми из зелених тврдимо да се ово намјерно ради.
Оно што се може и што се морало уложити новца у развој пољопривреде у прошлој години(преко 300 милиона км) по нашем изводљивом програму, Мирјанић је планирао толико уложити до 2020 године.
Нека се нико онда не чуди што нам европљани преко ССП-а наређују да увозимо из Хрватске храну и осталу робу без царине.
Само за задњих 15 година Хрватска је увезла у БиХ преко десет милијарди еура хране у БиХ и Српску и изнијела чисту добит у Хрватску не мању од 5 милијарди еура.
Гдје су остали производи, погледајте на нашим телевизијама само хрватске рекламе које нуде продају њихових производа, у њиховим тржним центрима широм Републике Српске и Федерације?