Српска реакција ја израелско признавање Косова*: Можемо одгађати пресељење амбасаде у Јерусалим

На то упућује и изјава предсједника Србије Александра Вучића да ћемо "односе са јеврејском државом градити у складу са новонасталим околностима".

Како ствари сада стоје, Вашингтонски споразум као да је кројен по мјери интереса Израела, најближег савезника САД. Једина ставка која је до сада, додуше дјелимично, испуњена је управо последња тачка у акту који је требало да се тиче споразума Београда и Приштине потписаног са Вашингтоном, а односи се на Израел.

Његово мјесто у том економском споразуму, није ни током потписивања прошло без чуђења. У оном који су потписали косовски премијер Авдулах Хоти и тадашњи амерички предсједник Доналд Трамп, јасно је наведено да Косово и Израел пристају на међусобно признање, док је у оном потписаном између српског и америчког предсједника прецизирана обавеза Београда да своју амбасаду у Израелу до 1. јула 2021. године пресели из Тел Авива у Јерусалим.

Израел, очито, није губио вријеме. Колико год потез Израела и Приштине био очекиван, вјероватно да није било очекивано да ће управо последња ставка из Вашингтонских споразума бити и прва макар дијелом реализована. Поготово с обзиром на одредбу да Приштина и Београд на годину дана треба да забораве на признавање и отпризнавање такозваног Косова.

Како је примијетио српски шеф дипломатије Никола Селаковић, занимљиво је да ли ће сада бити муслиманских и арапских земаља, које ће након овога признавати Косово. Он је, каже, увјерен да неће.

На питање може ли до тога доћи с обзиром на однос арапског, али и муслиманског свијета према Израелу као и на палестинско питање, Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду је скептичан.

"Зависи на које земље мислимо с обзиром на то да годинама, бар од 2002. значајан број арапских земаља сарађује са Израелом, народски речено, испод жита. Видимо у последњих годину дана да су неке од њих успоставиле и дипломатске односе – Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, а Саудијска Арабија у суштини сарађује већ јако дуго", напомиње наш саговорник.

Турска је, додуше, већ реаговала, оцијенивши да потписивање споразума Приштине и Израела "не служи палестинском питању" и поткопава визију рјешења о двије државе.

Турско министарство спољних послова наводи и да се потписивањем споразума Косово, које је и она признала, "обавезало да ће отворити своју амбасаду у Јерусалиму, што је у супротности са међународним правом".

Питање локације амбасаде повлачи за собом и питање статуса Јерусалима – док га Израелци сматрају својом пријестоницом, Палестинци тврде да је то окупирани град.

Амбасадор Палестине у Србији Мохамед Набхан изјавио је одмах по потписивању Вашингтонског споразума да би 57 земаља из Арапске лиге и Исламске организације за сарадњу могло да повуче признање Косова због договора везаног за Израел. Такве најаве из тих организација, или њихових чланица, у међувремену, међутим, није било.

Јанковић управо указује на све већу сарадњу једног броја тих држава са Израелом.

"Испливала су још 2010. године документа о њиховој безбједносној сарадњи, па чак и о сарадњи по питању обезбјеђења садашњег предсједника Палестинске самоуправе преко Американаца, а посредно са Израелом. Имајући све то у виду, став муслиманских и арапских држава више није јединствен. Оне су доста подијељене по питању Израела, а знамо да су подијељени и по питању статуса Косова и Метохије", истиче Јанковић.

Самопроглашено Косово су признале водеће арапске земље, међу којима, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Саудијска Арабија, Јордан, Оман, Катар, Кувајт, Јемен, Египат, Либија. Да ће ту бити неких помјерања тешко је очекивати, поготово што се глас Палестинске самоуправе више не чује као некада. Палестинско питање је од једне од главних глобалних тема, сведено на локалну, готово на билатерално питање.

На питање шта Београд у овој ситуацији може да уради, Јанковић каже да је сам чин признавања само последица онога што је већ учињено у Вашингтону.

"Ви имате став нове америчке администрације да они немају ништа против тог папира који је потписан у Вашингтону, што значи да ће они настојати да се он спроводи. Имамо могућност да барем одлажемо спровођење тог дела споразума који се односи на премештање амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим. То се може учинити", оценио је саговорник Спутњика.

Управо то је и помињано после запитаности откуд уопште Израел као посебна тачка једног економског споразума. Тада су се први пут и чуле спекулације да би Србија могла и да не испуни оно што је потписала ако Израел призна самопроглашену независност Косова.