Српска пише Савјету безбједности: Наше жртве као да не постоје

Правосудне институције БиХ показале су у процесуирању ратних злочина предубјеђење против српских жртава, оцијењено је у Осмом извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

У дијелу извјештаја који се тиче посљедица сукоба у БиХ, Српска истиче да анализа процесуирања ратних злочина у БиХ, нажалост, открива наглашен диспаритет у начину на који правосуђе БиХ третира злочине против Бошњака и злочине против Срба.

"Ова анализа, која почива на независним изворима као што су Суд БиХ, пресуде и студије Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију /МКСЈ/, и извјештаји водећих невладиних организација и новинских агенција показује да је перцепција Срба у погледу диспаратног третмана ратних злочина у правосуђу БиХ утемељена“, наводи се у документу.

Српска истиче да се непридавање пажње српским жртвама од правосудних институција БиХ огледа у томе што те институције нису осудиле, па чак ни процесуирале, починиоце неких од најгнуснијих злочина почињених током протеклог рата.

"Међу најварварскија звјерства у рату БиХ спадају она која је одред ‘Ел муџахид’ починио над Србима. У саставу одреда, јединице 3. корпуса Армије РБиХ, првобитно су били само страни муџахедини, али су га касније чинили првенствено домаћи Бошњаци“, подсјећа се у документу.

У извјештају се напомиње да је одред "Ел муџахид“, како је потврдио МКСЈ, починио масовне ратне злочине, укључујући рутинска убиства српских заробљеника. "Међутим, и припадници одреда и њихови надређени у 3. корпусу и подређеним јединицама, као што је командант 3. корпуса Сакиб Махмуљин, прошли су некажњено за ове језиве злочине“, наводи се у документу.

Такође, иако је утврђено да су бошњачке снаге починиле небројена звјерства над Србима у околини Сребренице судске институције БиХ нису никога оптужиле за ове злочине, док су током процесуирања Насера Орића пред МКСЈ игнорисана многа најтежа кривична дјела која су против Срба у источној Босни починиле јединице Армије РБиХ под Орићевом командом.

Као још један примјер који баца сумњу на правичност правосудних институција БиХ, Српска наводи да, упркос бројним доказима да је ратни командант 5. корпуса Армије РБиХ генерал Атиф Дудаковић починио ужасне ратне злочине над Србима и другима, тужилац БиХ никада није подигао оптужницу против њега.

"Шест година након што је главни тужилац БиХ први пут најавио истрагу против Дудаковића и три године након што је Тужилаштво БиХ потврдило да је Дудаковић под истрагом, процеса још нема. Тужилац БиХ мора да објасни зашто, упркос непобитним доказима против Дудаковића и димензија злочина који му се приписују, није оптужен ни за једно дјело. Када се тако очигледан предмет одуговлачи из године у годину кроз бесконачну и нетранспарентну ‘истрагу’, сумње у правичност правосуђа БиХ према Србима постају сасвим оправдане“, истиче се у извјештају.

У документу се додаје да ови, али и многи други подаци показују да је далеко вјероватније да ће правосудне институције БиХ донијети правду датој бошњачкој жртви ратног злочина него датој српској жртви ратног злочина.

"Наравно, правосуђе не треба да тежи одржавању лажне националне равнотеже процеса и осуда. Међутим, у систему без националног предубјеђења, процеси и осуде треба да одразе сразмјер ратних злочина почињених против припадника сваког од народа у БиХ“, оцијењено је у извјештају.

Српска напомиње да је Суд БиХ правоснажно осудио свега пет Бошњака за ратне злочине против српских цивила, а да је у међувремену правоснажно осудио 62 Србина за ратне злочине против бошњачких цивила.

"Срби којима је изречена правоснажна осуђујућа пресуда за ратне злочине против бошњачких цивила осуђени су на укупно 1.028 година затвора. Насупрот томе, Бошњаци којима је изречена правоснажна осуђујућа пресуда за ратне злочине против српских цивила осуђени су на укупно 56 година затвора. Дакле, на сваку годину затвора изречену Бошњаку за ратне злочине против српских цивила, долази више од 18 година затвора изречене Србину за ратне злочине против бошњачких цивила“, наводи се у документу.

Оно што овакав диспаритет чини још неправеднијим јесте да је он уочен након година занемаривања српских жртава од МКСЈ. "Тај суд, у завршеним предметима, осудио је Бошњаке на свега 41,5 годину за ратне злочине против Срба, док те казне иносе 902 године за Србе из Републике Српске за ратне злочине против Бошњака /у сврхе овог поређења, доживотна казна рачуна се као 50 година затвора/. То значи да на сваку годину затвора коју је МКСЈ изрекао једном Бошњаку за ратне злочине против Срба долази 22 године затвора по Србину за ратне злочине против Бошњака“, истиче се у извјештају.

Истичући да, нажалост по БиХ, чак и читаву генерацију након рата национална и вјерска припадност жртава игра значајну улогу у начину на који се оне третирају, Српска напомиње да је, у процесу постконфликтне обнове и помирења, признавање и поштовање патње свих жртава пресудно за упјешну трансформацију од сукоба до трајног мира и стабилности.

"Тек када дође до таквог признања и помирења, БиХ ће моћи да настави са процесом зацјељивања рана и преласка на трајан мир и стабилност“, поручено је у Осмом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.