Српска нова: До поноћи ћурка, од поноћи прасе

Данас је нерадни дан, а сутра је субота. Правитељствујушћи совјет је на мали Божић (по данашњем 14. јануар) одржавао годишње скупштине. Пише Марко Шикуљак Прослава нове године није вјерског карактера, како се покушава наметнути од стране оних који покушавају убиједити оне који их славе да су лоши вјерници. Код Срба она се вјероватно почиње славити […]

петак, јануар 13, 2012 / 08:06

Данас је нерадни дан, а сутра је субота. Правитељствујушћи совјет је на мали Божић (по данашњем 14. јануар) одржавао годишње скупштине.

Пише Марко Шикуљак

Прослава нове године није вјерског карактера, како се покушава наметнути од стране оних који покушавају убиједити оне који их славе да су лоши вјерници. Код Срба она се вјероватно почиње славити стварањем грађанског слоја, вјероватно у Војводини, али остављамо могућност да није тако.

И ту, и после у Србији славила се по тадашњем једином, јулијанском календару. Прва нова година која је дочекана прије православног Божића била је 1920. Прије тога, дан након највећег српског просветитеља Саве 1919. тада обиљежаваног 14. јануара, умјесто 15. постао је 28. јануар. Укупно тринаест дана накупљених на основу тога што земљина ротација траје нешто дуже него календарска година. Отуд постоји 29. јануар.

Тада долази до проблема који није вјерске природе, али ће га многи тако представити: Питање црквеног календара.

Божић се увијек и свуда слави 25. децемра. Ако не вјерујете, погледајте црквени календар, рубрике стари и нови. Питање је само када ће људи одредити да је 25. децембар.

Постоји теорија да је 25. децембар датум паганске природе, јер је три дана након краткодневнице, када Сунце три дана мирује на најнижој тачки на хоризонту, па се потом диже. Стари народи Месопотамије су били добри астрономи.

Васкрс је друга прича која захтијева другу тему. То је покретни празник, и православни и католички се мимоилазе зато што се одређују на другачи начин, а не због календара.

Ако се то данас доживљава као питање живота и смрти, почетком 20. вијека није било тако, барем не у Србији. Православне земље су се сусреле са промјеном календара, и управо је СПЦ покренула причу о прилагођавању црквеног рачунања времена. Но како ни грегоријански календар није савршено прецизан, српски научник Милутин Миланковић је замољен да направи бољи.

Миланковић је то учинио и до сада не постоји савршенији календар. Реформа је усвојена на све православном сабору 1923. али до реализације није дошло јер се томе накнадно успротивила руска православна црква, друге цркве су пристале, а СПЦ је тада одлучила да не прелази док се сви православци јединствено не прихвате нови календар. Данас је то готово заборављено, па се календар паганског римског цезара Јулија хвали као православнији него Миланковићев.

При том ово имајте на уму када прочитате да Грци и остали православци славе Божић по грегоријанском календару, што се не може приговорити необразованим новинарима, већ немару комплетног школског система. Истина је да ће та два Божића падати на исти дан још коју хиљаду година, а кад Грегоријански календар накупи један дан вишка, Грци би Божић славили дан прије католика. Прва корекција Миланковићевог календара била би потребна тек након 28.800 (словима двадесет осам хиљада и осам стотина) година.

Вратимо се нашој новој години

Нове године као што рекосмо немају вјески, али ни природни карактер. Просто је неко одредио да тада почиње нова година, и ту нема никаквог природног феномена, попут недавно доказане промјене природе која се дешава на Преображење. Додуше, то истраживање би помјерило све ово што смо до сада причали о времену и календару, но тиме се нећемо бавити у даљем тексту.

Чисто ћемо споменути да су некада Персијанци, а данас Иранци, славили и славе почетак нове године када се у прољеће дужина дана и ноћи изједначе, и од тада наступају све дужи дани. То је права, природна, нова година, по најпрецизнијем календару, а уједно симболише и побједу свјетла над мраком.

Овај обичај, или Норуз, УНЕСКО је заштитио је као нематеријалну баштину свијета. Не очекујемо да би нову годину по Јулијанском календару требало заштитити на тај начин, али би могли искористити њен туристички потенцијал. Уз лијепу заштиту традиције да Влада Српске 14. јануара организује годишње скупштине. Зашто? Зато.

Како искористити Српску нову? Немојмо организовати дочек међународне, ко хоће нека слави приватно. Новац пребацимо на организацију дочека 13. јануара. Али организујмо га да буде занимљив и забаван, примамљив за странце. Гдје пише да за Српску нову мора да се слушају народњаци? Глупост слична оној да одређене ствари треба писати ћирилицом, а неке латиницом.

Погледајмо редове Словенаца који хрле у Београд на славље. Скренимо их на пола пута у Бању Луку, на велико славље нове године кад је нико не слави. Будимо мало помјерени, оно што би Енглези рекли гуфи. Брендирајмо славље као Стару нову годину, славље кад нико не слави, никад није касно за славље… Понудимо странцима оно што немају, Гучу у јануару, ћирилицу, запалимо остатке бадњака (како је обичај у неким крајевима да се ради за Мали Божић), објаснимо им зашто се до поноћи једе ћуретина, а од поноћи свињетина.

Ово је један од ријетких српских обичаја који се везују за дочек нове године. Ћурка ногом гребе у назад, па је то жеља да све лоше остане у старој години. свиња рије у напријед, па је то жеља да се у нову уђе са напретком.

Многи су у свијету и са мањим предлошком направили туристичке атракције. Да ли би могли ми? Да ли вам овај приједлог звучи мање бесмислено, од нечијег приједлога да се у нову годину умјесто одбројавањима од 10 до 1 одбројава слоговима Ба-ња-лу-ко-од-зла-та-ја-бу-ко? Одговор на питање се намеће сам.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ima smisla.
    Sta fali pored nekih autenticnih i misticnih obicaja,poput paljenja ostataka badnjaka “nalijepiti“jos neki sadrzajcic i eto autenticnog ugodjaja.
    Gdje god da odes ponesto od toga ce se naci u svijetu.
    Minhen Oktoberfest,gdje se svake godine obrcu milioni,Spanska korida i mnogo drugih,slicnih stvari.Cuo sam da su ameri napravili od Salema neki festival vjesticarenja i te dane su ljudi masovno obuceni u tradicionalnu odjecu iz Viktorijanskog perioda……sto je najbitnije,ljudi uzimaju lovu na tim “autenticnim“stvarima.

  2. Биће весело вечерас: http://www.youtube.com/watch?v=6PSDqW3arkc&feature=share

    Само ме интересује хоће ли г-дин Градоначелник стиснути петљу и изаћи да честита народу? Зна ли неко да ли је честитао ону по Грегоријанском календару на Тргу Крајине?

    Старчевица ће подржати само нашу Мају Татић.

  3. Podržavam ideju kolege Marka. Od mnogo čega još mogla bi se napraviti robna marka, samo… mi nismo baš vični u tome, kako sad moderno vele – brendiranju. Samo bih dodao par riječi o nazivu. Unaprijed dozvoljavam da se nećete svi složiti sa mnom.

    Ne može se zvati „Pravoslavna nova godina“ jer je ne slave, tada, svi pravoslavci. Ne može se zvati ni „Srpska nova godina“ jer je ne slave samo Srbi. Najtačnije bi bilo: „Stara nova godina“ ma kako vam to zvučalo. Ili tako ili „Nova godina po julijanskom kalendaru“!

  4. Српска нова: До поноћи ћурка, од поноћи прасе

    Како то лијепо звучи ! ( у овом поганом времену )

    Текст је добар, едукативан, има иницијативу.
    Слажем се с Карабајом . „Stara nova godina“, звучи оксиморонски, али има смисла.

Оставите одговор