Срђан Благовчанин: (Де)политизација политичког

Јако често се у јавном простору, посебно од стране носилаца власти, када се суочавају са критикама или са другачијем мишљењима, може чути да се на такав начин политизује предметно питање. Политизација се тако ставља у негативан контекст, а онај који то ради као неко ко има лоше намјере.

петак, мај 11, 2018 / 21:26

Сам етимолошки коријен ријечи политика који поријекло вуче из старогрчког поимања политике као ствари које се тичу полиса, дакле заједнице, односно свих њених чланова и схватање човјека као зоон политикон дакле политичке животиње говоре управо супротно, односно да политика није и не може бити екслузивно подручје политичара.

Још је давно Шарл де Гол устврдио да је политика исувише озбиљна ствар да би се препустила само политичарима.

Па откуд онда да се у јавном простору увријежила употреба термина политизација у пежоративном смислу? Логично објашњење за то је да заправо на такав начин носиоци власти настоје сачувати екслузивитет бављења политиком, односно доношења одлука од јавног значаја искључиво за себе. На такав начин неријетко узурпирајући и учвршчујући своју власт и моћ изван граница које прописују уставне и законске норме, а уједно свако питање и критику стављањем негативног предзнака политизацији настоје делегитимисати, превенирајући тако отварања питања политичке одговорности за своје поступке.

Идући даље слиједом ове логике намеће се закључак да се овдје ради о потпуно супротном проблему, односно да је стварни проблем недовољна политизација, односно прихватање наметнуте догме од стране владајућих структура, да је политика екслузивно резервисана за политичаре, а да грађани евентуално од избора до избора изражавају своје опредијељење и да се ту њихова улога у политичком животу исцрпљује.

Општеприхваћеност овакве погубне догме видљива је на сваком кораку, кроз одсуство елементарне политичке одговорности носилаца власти. Убице, гангстери, монструми, ситни преваранти несметано врше власт, док грађане убијају некажњено, располажући јавним ресурсима као властитом приватном имовином, наравно очекујући да се то не "политизује”, те да институције које су њихова продужена рука "раде свој посао”.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор