Србија: Само 32 одсто кукуруза безбједно за употребу

Највећи дио овогодишњег рода кукуруза у Србији је контаминиран и у себи садржи отровне материје, изјавио је Маринко Укропина, генерални директор предузећа за контролу квалитета "СГС Србија".

Укропина је рекао да је у њиховим лабораторијама утврђено присуство афлатоксинима у кукурузу, најканцерогенијег познатог једињења које се може наћи у храни за људе и животиње.

Према његовим ријечима, контаминацију кукуруза изазвала је суша, те да се на основу испитаних узорака може закључити да је свега 32 одсто овогодишњег рода безбједно за људску употребу.

"Досада спроведена испитивања указују на концентрације афлатоксина које су изнад дозвољених и позивају на хитну реакцију надлежних државних служби и свих субјеката у ланцу производње, складиштења, продаје и прераде кукуруза", рекао је Укропина.
Према његовим ријечима, на основу испитаних 375 узорака у лабораторији предузећа "СГС Србија", може се закључити да је свега 32 одсто кукуруза безбједно за људску употребу, а резултати испитивања провјеравани су и у другим лабораторијама у њиховој мрежи.
"Податак има статистичку тежину и репрезент је стања целокупног рода кукуруза по питању контаминације афлатоксинима и указује да једним одговорним управљањем можемо да заштитимо најосетљивије категорије. Свакако, проритетан је мониторинг свих ускладиштених количина", навео је Укропина.

Према ријечима директора "СГС Србија", дио контаминираног кукуруза који испуњава услове квалитета за сточну храну може да се употријеби у смјешама за сточну храну, а преостали дио може да се усмјери на производњу биоетанола или скроба.

"Сви показатељи указују да је до развоја гљивица дошло на пољима и да је изостала правоврема реакција, која је донекле могла ублажити проблем. Иако је проблем идентификован у постжетвеном периоду, није касно да се преко озбиљног акционог плана заштити здравље свих конзумента кукуруза и производа од кукуруза", рекао је Укропина.

Директор "СГС Србија" додао је да је ове године проблем са афлатоксинима попримио пандемијске размјере и да је у мањој или већој мјери присутан у свим земљама које се баве узгајањем кукуруза, попут Мађарске, Румуније и Бугарске. Степен контаминације је, ипак, много повољнији, због чињенице да су примијениле адекватне мјере и у преџетвеном и у постжетвеном периоду.