Србија: Казне за убиство и злостављање животиња – бубамара 150 евра

Министарство за заштиту животне средине Србије донијело је уредбу по којој ће се за убијање или злостављање више од 500 животињских врста плаћати високе казне. У инспекторату за заштиту животне средине свјесни су да ће бити тешко контролисати све преступе, али кажу да ће успјети да реагују на најдрастичнија кршења уредбе. Најмање се плаћа за […]

уторак, август 23, 2011 / 18:01

Министарство за заштиту животне средине Србије донијело је уредбу по којој ће се за убијање или злостављање више од 500 животињских врста плаћати високе казне.

У инспекторату за заштиту животне средине свјесни су да ће бити тешко контролисати све преступе, али кажу да ће успјети да реагују на најдрастичнија кршења уредбе.

Најмање се плаћа за убиство инсеката, па је казна за лептира купусара 10.000 динара /око 100 евра/, за бубамару 15.000 /око150 евра/, али уколико неко науди крупнијим животињама као што су вук или рис, тарифа је знатно већа, и до 300.000 динара /3.000 евра/. Мрки медвјед је ипак најчуванији, па је казна за његово убиство милион динара /10.000 евра/.

"Ако неко убије медведа наравно да ћемо ми добити информацију, али ако се убије једна бубамара – то и није тако велики проблем. Одштетни цјеновник је донијет због тога уколико неко намјерно уништава популације појединих врста, бубамара или риђег шумског мрава који је под заштитом", каже Јасмина Јовић, инспекторка за заштиту животне средине.

Оно што ће отежати наплаћивање казни јесте и чињеница да је на списку строго заштићених врста близу 500 животиња. Мало је стручњака који се тим врстама и баве, а имајући у виду да у Србији ради само десет инспектора на заштити природе, спровођење ће бити додатно отежано.

"Једно гледиште је да листе треба да буду краће али ефикасне, да се могу спровести. Друго гледиште је да треба све ставити на листе. Ја не знам шта се тиме добија. Онда имате закон и његову пратећу документацију које се не примјењује ни 10 одсто. Тиме се по мени компромитује закон", сматра Александар Ћетковић са Института за зоологију.



Оставите одговор