Србија извезла више софтвера него малина

Индустрија информационо-комуникационих технологија (ИЦТ) у Србији је прошле године забиљежила раст већи од пет одсто. Од извоза малине, Србија је зарадила 140 милиона долара, а од извоза софтвера скоро 50 одсто више, преноси РТС. Рекордан износ, већи од 200 милиона долара, значајнији је ако се узме у обзир да га је постигло само 5.000 стручњака […]

недеља, јануар 8, 2012 / 21:30

Индустрија информационо-комуникационих технологија (ИЦТ) у Србији је прошле године забиљежила раст већи од пет одсто. Од извоза малине, Србија је зарадила 140 милиона долара, а од извоза софтвера скоро 50 одсто више, преноси РТС.

Рекордан износ, већи од 200 милиона долара, значајнији је ако се узме у обзир да га је постигло само 5.000 стручњака у 80 фирми из Србије. Српски програмери су аутори бројних апликација за паметне телефоне, који раде на Сyмбиан, Андроид и Виндовс платформама.

"Много је апликација направљено овдје. Са друге стране, много апликација и платформи је направљено за даљинско очитавање, што електричне енергије, што воде. Ту кажу да смо најбољи у свијету", каже Јелена Јовановић из Привредне коморе Србије.

Извозници, међутим, траже од државе да створи услове за лакше пословање у тој индустријској грани. Они подсјећају на многе препреке за развијање посла. Због компликованих финансијских трансакција са иностранством понекад чекају неколико дана да наплате услуге.

Дејан Весић, директор фирме "Г-тек", каже да би свакој фирми која се бави информационим технологијама одговарало смањење администрације, смањење бирократије, бржи рад са државним установама, увођење електронског потписа и слања електронских докумената за разне сервисе.

Да је индустрија информационо-комуникационих технологија будућност, доказује и чињеница да су сва мјеста рачунарског смјера у средњим и високим школама попуњена. У Министарству просвете кажу да не постоје законске препреке за отварање нових одјељења.

Државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић наводи да у тој области постоји низ помоћних занимања за којима тржиште вапи.

Препорука школама је да не чекају да им држава прави нове планове и програме и намеће отварање нових одјељења, каже Митровић додајући да школе треба да се прилагођавају и да прате оне који, на том плану, већ имају пуно успјеха.

Пре кризе, годишња стопа раста информационо-комуникационог тржишта у Србији била је између 15 и 18 одсто. Тада је било реално очекивати да ће Србија до 2013. на том пољу стићи средње развијене земље. Да би данас то постигли, наредних неколико година потребан је најмање двоцифрени годишњи раст.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор