Србија ће од Јужног тока нешто зарадити отприлике за 12 година

Србија ће зараду од "Јужног тока" имати тек послије 2025. године, али под претпоставком да ће кредит за изградњу српске дионице гасовода отплаћивати три деценије под каматом од 4,25 одсто.

Услов је и да држава убира годишњи приход од транзитне таксе од 200 милиона евра.

Ову рачуницу за “Блиц” извео је Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

"Претпоставка је да ће се „Србијагас“, који ће финансирати изградњу 49 одсто „Јужног тока“, задужити за цијели износ од 930 милиона евра. Трошкови камате за 30 година отплате износили би у том случају око 700 милиона евра", објашњава Савић.

Он је навео да је овај износ могуће отплатити за осам година, али пошто плаћање кредита према „Гаспрому“ почиње када буде завршен „Јужни ток“ кроз Србију, а то је крај 2016. године, реално је да ће од транзитне таксе до 2025. године бити зарађено довољно за исплату комплетног кредита.

Ову претпоставку “Блиц” је извео јер се још мало тога зна о условима кредитирања „Јужног тога“. Познато је само да ће се „Србијагас“ задужити од „Гаспрома“ за 175 милиона евра уз грејс период до краја изградње Јужног тока по камати од 4,25 одсто.

Није, међутим, објелодањено колики ће бити рок отплате кредита, као ни како ће се задужити за остали износ до 930 милиона евра, осим да ће он бити обезбјеђен кроз пројектно финансирање.

Треба подсјетити да су недавно и Бугари од „Гаспрома“ добили кредит од 620 милиона евра за изградњу своје дионице „Јужног тока“, али на рок од 22 године и по годишњој камати од 4,25 одсто.

"Бугарска је бољестојећа земља од Србије и има мање проблема са државним буџетом, а претпостављам да ће Србија која има веће невоље са јавним финансијама аплицирати за кредит са дужим роком отплате од 30 година", наводи Савић.

Још није познато ни када ће бити расписан тендер за избор извођача радова на дионици кроз Србију, али се претпоставља да ће главни извођачи бити руске фирме, јер „Гаспром“ даје кредиту „Србијагасу“ за изградњу гасовода.

Министарка енергетике Зорана Михајловић рекла је за “Блиц” да је са руском страном договорено да српске компаније у што већој мјери буду ангажоване на гасоводу.

Владимир Миловановић, генерални директор „Енергопројекта“, каже за “Блиц” да се та компанија спрема за тендер за претквалификацију фирми које би могле да учествују на пројекту изградње гасовода.

"Слична је процедура и у Бугарској. Тек након тога, услиједиће тендер за избор извођача радова, али и подизвођача", наводи Миловановић.